Јован Бабић: Ко верује студентским пленумима још? И ко ће гласати за студентско лобистичку листу?

Као и свака прича, и ова студентско-блокадерско-пленумашка прича има епилог који није тако пријатан по њих, пошто су ухваћени у лажи. То није само мала лаж, већ један екосистем жабокречине који су створили око себе у последњих 18 месеци, у којем обичан човек нема шта да тражи осим да бежи од њих.

Највећа лаж студентског покрета била је лаж на којој је и настао сам покрет, а то је да се они НЕ БАВЕ ПОЛИТИКОМ, како су сами говорили, па чак и нападали друге који су истинито указивали на превару коју пласирају. На то је указано и текстом под називом „Блокаде су параван за политички обрачун“, у којем је детаљно објашњено да је пленум само параван и да ће тај покрет прерасти у политички покрет тако што ће додати још један студентски захтев који ће заправо бити политички. Ово се показало као тачно јер су 5. маја 2025. додали нови захтев, а он је био политички захтев за расписивање парламентарних избора.

Време је показало да је тај покрет заправо покрет лажова који су себи дали за право да се играју са судбином 250 хиљада студената у циљу своје прикривене политичке борбе. Као и сваки лажовски покрет, они никада нису добили легитимну подршку пленума за захтев за расписивање избора, већ су организовано и истовремено сви налози на друштвеним мрежама само објавили тај захтев, иако он никада није изгласан на свим пленумима.
Ово су успели да ураде када је број студената на пленумима драстично пао после фијаска 15. марта и када више нису имали шта да изгубе. На примеру ФТН-а у Новом Саду можемо видети да је од 17.500 студената било само 1.500 људи испред факултета (овде су били грађани, студенти других факултета и новинари) приликом иницијалне блокаде, да би десет дана после тога на пленуму било мало више од 800 студената. Ситуација се мења после 15. марта, када долази до наглог пада заинтересованости за пленум и када број студената на пленуму више не може да пређе 100, а то користе организатори блокада да би наметнули оно што су одувек и хтели, а то је политичка промена.

Пад популарности довео је до тога да свака јача лоби група може да утиче на пленум да изгласа шта они хоће. Лоби групе нису само опозиционе, већ и владајућа коалиција може да пошаље своје студенте на пленум који ће ветирати тачно одређене кандидате или докупити студентске гласове на пленуму за 5.000 динара.

Кандидати који су се нашли на прелиминарној студентској листи заправо су кандидати различитих лоби група које заступају стране амбасаде, опозиционе политичке партије, невладине организације, али и владајућу коалицију и службе. На неким пленумима су неки радили заједно да би убацили свог кандидата, а када дође процес националног ветирања тих прелиминарних кандидата, видећемо да прави и обични студенти неће изабрати ниједног кандидата за „студентску листу“, већ ће то изабрати лобистичке групе.

Студентска листа нити ће имати студенте на њој нити ће је студенти бирати, већ ће то урадити финансијери целог покрета који су искористили студенте. У приручнику „Ненасилна борба у 50 тачака“ тачно се описује како студенти треба да се искористе у политичкој кампањи јер могу да добију симпатије народа, али и зато што представљају бесплатну радну снагу за вођење кампање на терену – само је потребно убедити их у то. Тамо се јасно наводи да су студенти наивни и да их је лако убедити да блокирају факултет и тиме покрену бунт код народа. Све је то искоришћено у овим блокадама и, као последица тога, прави студенти су извукли дебљи крај.

Поставља се питање ко ће одговарати за то што су студенти злоупотребљени у овом лажовском политичком покрету под називом „студенти“ или „блокадери“.

Ако погледамо шта су „студенти у блокади“ успели да ураде, видећемо једино штрокаве факултете које су оставили – на шта сам још упозорио у децембру 2024. године. Такође су успели да оштете 250 хиљада студената који нису могли нормално да студирају, успели су да умање БДП Србије, као и да преполове директне стране инвестиције, али су зато успели да доведу терор на улице, паљење, разбијање, чак и више покушаја убиства и убиство Милице Живковић.

На крају, никакви студенти неће изабрати кандидате за „студентску листу“, већ ће то урадити лобистичке групе које ће се или договорити са осталим групама или купити гласове на пленуму за 5.000 динара.

Студентска листа осуђена је на пропаст од самог почетка, када су разне лобистичке групе, па чак и странке владајуће коалиције, наметале своје кандидате за студентску листу, а сада ће ветирати кандидате који им се не свиђају. Разне лобистичке групе наметале су своје кандидате преко студената које контролишу и студената које плаћају да гласају.

Анонимност покрета довела је до тога да више нико нема поверења у тотално нетранспарентан процес гласања на пленумима, на које обични грађани, али и новинари, немају право да уђу. Већ на лето 2025. године неки пленуми су угашени јер нико није долазио на њих, а на већини пленума у држави није било више од 20 студената, док је на ФТН-у у Новом Саду, од 17.500 студената, уведен кворум од минимум 50 студената који треба да присуствују да би пленум био валидан, и ту квоту често нису могли да испуне, па су одлагали пленуме.

Већина налога на друштвеним мрежама који се представљају као пленуми одређених факултета заправо су појединци који контролишу те налоге и злоупотребљавају име пленума, јер они никога не представљају нити заступају одлуке пленума. Сваки грађанин треба да се запита ко су ти налози на друштвеним мрежама који се представљају као представници пленума. Да ли знате ко пише објаве на тим налозима и за кога ради особа која пише са тих налога? Оно што људи не знају јесте да ниједна објава на друштвеним мрежама није одобрена од стране пленума, већ су те објаве одлука самог администратора налога који се лажно представља као пленум.

Сада постоје хиљаде објава које се баве политиком, али ако погледате њихове прве објаве, видећете да су одговорно тврдили да они немају никакве везе са политиком и да се не баве политиком. Самом анализом њихових објава на друштвеним мрежама видећемо да су они лажови.

Шта зна обичан човек о студентској листи?

Једино што зна јесте да је ту листу изабрао некакав пленум и то је све што зна, али се од њега захтева да гласа за нешто о чему не зна апсолутно ништа.

На већини пленума нема више ни 20 студената и да бисте прогурали свог кандидата на пленуму потребно је да обезбедите 20 студената који ће доћи и гласати за вашег кандидата. Веће лобистичке организације имају своје чланове који су студенти и имају глас на пленуму, али ту спадају и деца старијих чланова који могу да утичу на сопствену децу да изађу на пленум и гласају, а ако им недостаје још гласова могу да их докупе за 5.000 динара. Чак и када бисте купили 20 студената да гласају на пленуму, то би коштало 100 хиљада динара по пленуму, односно за 40 пленума око 4 милиона динара. За мање од 35 хиљада евра може да се контролише више од 50% пленума и самим тим може да се контролише студентска листа. После годину и по дана и стотина милиона евра уложених у кампању током тог периода, дошли смо до тога да ће свака организација која је спремна да потроши 35 хиљада евра моћи да одлучује ко је на студентској листи, а ко није. Организације које имају сопствено чланство могу да уложе још мање.

Ко гарантује да ће кандидати студентске листе гласати у складу са самом листом када добију место народног посланика? Чим постану народни посланици, они могу да гласају за кога хоће и могу да пређу у владајућу коалицију са мандатом који су добили, као и да гласају против студентске листе када буду активирани од стране лобистичке групе која их је довела на то место.

Свако треба да се запита које идеје заступа студентска листа, коју политику заговара, ко су људи који говоре у име пленума и како је могуће да су сви пленуми у исто време објавили да су изгласали студентски захтев за расписивање избора. Знате колико је тешко да више од 60 пленума донесе одлуку у свега неколико минута – осим ако та одлука није донета на пленумима, већ представља договор између администратора налога.

Да ли знате ко заправо пише у име налога „Студенти у блокади“, пошто се ниједан пленум није изјаснио да тај налог говори у њихово име, али се они лажно представљају као да говоре у име студената који их никада нису овластили. У децембру 2024. године није постојала никаква сарадња између пленума, али је тада направљен налог који се лажно представља као представник студената, иако нико није одобрио да они говоре у име студената и пленума.

Сваки грађанин треба да се запита шта тачно зна о овом покрету, јер једино што знамо јесте да су лажови који се скривају иза лажних налога. Гарантовали су да се не баве политиком док им је требала подршка народа да покрет порасте, а после су пљунули сами себи у лице и рекли да ће се ипак бавити политиком, иако су обећали да то неће радити. Одавде можемо видети да су то људи који су спремни на све само да би добили оно што хоће. Видимо да су спремни да лажу грађане само да би у датом тренутку добили оно што желе – а сада хоће да им дате ваш глас на изборима без права да питате зашто бисте гласали за њих.

О пленумима једино знамо да су отворено лагали када год им је то било потребно. Знамо да су забранили новинарима да уђу на пленуме и документују како они тачно функционишу, чиме је транспарентност пленума обесмишљена. Нико није знао како функционише пленум, али су га представљали као свети грал.

Када се подвуче црта, видећемо да пленуми нису донели ништа лепо друштву, али су нанели много штете студентима који никада нису пристали на блокаде. Оштетили су 250 хиљада студената, оставили прљаве факултете, покушали да запале људе у просторијама странке у Новом Саду, покушали да убију припаднике Кобри, покушали да убију људе у Ћациленду из ватреног оружја, уништили скоро хиљаду просторија противничке странке, као и претње, вређање и уцењивање грађана – да би на крају на регуларним изборима изгубили 15:0.

Сав терор претворио се у пораз на регуларним изборима, а сам бренд „студенти“ данас је искључиво повезан са лажима на којима је настао, као и са терором над другим људима.

Сада ти исти лажови траже од вас да гласате за њих, а чим добију мандате поново ће променити плочу, почеће да краду и заборавиће да сте им дали глас – јер су вас већ лагали да се не баве политиком, да би касније признали да се ипак баве политиком и тиме показали да им се не може веровати. Људи које су изабрале лобистичке групе никада неће радити у интересу грађана, већ у интересу тих група.

Сада вас терају да верујете на реч доказаним лажовима који само желе да се дочепају власти. преноси Пинк.