РИЗИК ОД НОВЕ ПАНДЕМИЈЕ, НАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ Прва озбиљна опасност још од ковида, ово су главне претње

Свет је данас изложен већем ризику од пандемије и мање је заштићен од смртоносних вирусних епидемија него пре ковида, наводи се у великом извештају о спремности за пандемије, преноси портал Scientific American.

"Докази су јасни: здравствене, економске, друштвене и политичке последице здравствених ванредних ситуација нису се смањиле, а у важним областима чак расту“, написали су аутори извештаја.

"Укратко, реформе нису пратиле растући ризик од пандемија, свет још увек није значајно безбеднији".

Извештај представља завршну анализу Глобалног одбора за праћење спремности, тела Светске здравствене организације (СЗО) основаног након епидемије еболе у Западној Африци 2016. године, са циљем процене колико су земље спремне да се суоче са смртоносном пандемијом.

Извештај, који је први пут објављен 2019. године, од тада сваке године пружа преглед глобалне спремности за пандемије, а аутори закључују да се свет креће у погрешном правцу.

Дана 17. маја СЗО је прогласио глобалну здравствену ванредну ситуацију због епидемије једног типа вируса еболе у Африци, која је усмртила десетине људи и заразила стотине других; истовремено, организација и националне здравствене агенције покушавају да обуздају смртоносну епидемију хантавируса која је однела три живота међу путницима крузера на којем је ширење заразе почело.

"Глобална здравствена безбедност суочава се са спајањем претњи које свет доводе у већи ризик од разорне глобалне пандемије него раније", каже Џесика Џастман, епидемиолог и виши технички директор организације ИЦАП при Универзитету Колумбија, истраживачког центра фокусираног на глобалне здравствене ванредне ситуације и пандемије.

The world is more at risk of a pandemic now than before COVID, experts say. This is why - Scientific American https://t.co/dyNOjTviNm

— Candace Niemeyer (@CandaceNiemeyer) May 18, 2026

Епидемије еболе и хантавируса показују да "епидемије заразних болести нису нестале".

Аутори извештаја наводе неколико разлога за растуће ризике: међу њима су недостатак поверења јавности у здравствене институције, све већа претња климатских промена и оружаних сукоба, геополитичка фрагментација, недостатак финансирања здравствених иницијатива, ослабљен приступ медицинском лечењу и комерцијални интереси.

Када је реч о последњем фактору, аутори указују на потенцијал вештачке интелигенције да трансформише припремљеност за пандемије, али упозоравају да би без одговарајућих смерница могла додатно да повећа здравствене ризике.

"Претње су широке", каже Џастман, која није била укључена у извештај.

"Многе националне владе не финансирају адекватно инфраструктуру јавног здравља, док је обим претњи по глобално здравље порастао и обухвата ризике од вештачке интелигенције, рат, убрзане климатске промене и отпорност на антимикробне лекове", каже она.

Извештај упозорава да ће будућност видети све чешће пандемије и ванредне ситуације у јавном здрављу које ће бити теже управљати и које ће бити разорније чак и од COVID.

"Свет ризикује да уђе у циклус убрзаних здравствених криза, где сваки нови шок додатно нарушава отпорност и проширује постојеће пукотине", написали су аутори.

"Да би се променио курс, глобална здравствена безбедност мора бити финансијски приоритетна у националним буџетима, посебно од стране земаља које имају ресурсе за то", каже Џастман.

Међутим, остаје да се види да ли постоји политичка воља: у САД, Трампова администрација је смањила финансирање за истраживање заразних болести попут COVID, док је истовремено прекинула подршку глобалним здравственим иницијативама распуштањем организација попут Америчке агенције за међународни развој или УСАИД.

Администрација је такође повукла САД из СЗО, уклонивши највећег финансијера водеће светске здравствене организације и прекинувши кључну подршку за реаговање на нове пандемијске претње. Истовремено, СЗО се месецима бори да финализује сопствени Споразум о пандемији, уговор чији је циљ побољшање међународне припремљености и реаговања на пандемије након COVID-19, спорно је како се од земаља очекује да деле информације о новим патогенима једна са другом.

То неслагање може бити симптом онога што аутори извештаја називају широком "демократском ерозијом" након узастопних пандемија и здравствених ванредних ситуација током последње деценије. Поверење је кључно за припремљеност за пандемију и оно је у наглом паду. 

"Ови притисци чине свет не само склонијим да се суочи са епидемијама и пандемијама у будућности, већ и рањивијим на њихове каскадне утицаје", написали су аутори.

Telegraf.rs