РАДИЛИ ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПА МАПИРАЛИ НАФТУ Шок за Британију на Антарктику: Русија пронашла резерве нафте двоструко веће од саудијских?
Руски истраживачки бродови открили су у Веделовом мору, у делу Антарктика на који право полаже Велика Британија, огромна налазишта нафте процењена на чак 511 милијарди барела.
Ова количина готово двоструко премашује укупне познате резерве Саудијске Арабије.
Сеизмички подаци до којих су дошли руски бродови представљени су раније ове године Одбору за контролу животне средине Доњег дома британског парламента. Ово откриће поново је покренуло питање које је деценијама било у сенци: да ли Русија користи научна истраживања као "параван" за лоцирање ресурса ради будуће експлоатације?
Сукоб интереса и кршење споразума?
Ситуацију додатно компликује чињеница да Русија нема територијалне претензије на Антарктику, док британско право на Веделово море оспоравају Аргентина и Чиле. Ипак, руски бродови настављају са мапирањем морског дна, што је британске посланике натерало да отворено питају - да ли је реч о науци или о потрази за нафтом под "научном визуром"?
Одговор на ово питање дотиче саму суштину Уговора о Антарктику из 1959. године, који предвиђа да се овај континент користи искључиво у мирољубиве и научне сврхе.
Протокол о заштити животне средине из 1991. године још је рестриктивнији: он изричито забрањује било какву активност у вези са минералним ресурсима која није директно повезана са научним истраживањем. Русија је потписница оба документа.
Танка линија између науке и експлоатације
Брод "Александар Карпински", у власништву руске државне компаније Росгео, спроводио је истраживања у оквиру 65. руске антарктичке експедиције. Професор Клаус Додс, стручњак за геополитику са Univerziteta Royal Holloway у Лондону, упозорио је британски комитет да се ове активности лако могу протумачити као истраживање лежишта, а не чиста наука.
Сеизмичка истраживања користе звучне таласе за мапирање стена испод морског дна.
Проблем је у томе што је опрема готово идентична, без обзира на то да ли је циљ општа геолошка студија или лоцирање нафте. Ова преклапања отежавају процену стварних намера и чине међународно поверење крхким.
Дејвид Ратли, подсекретар у британском Министарству спољних послова, изјавио је пред одбором да је Русија недавно поновила своју посвећеност принципима уговора. Москва упорно тврди да су истраживања искључиво научна. Ипак, Ратли је нагласио да Русија мора сносити одговорност за своје поступке.
Експерти упозоравају да је погоршање односа између Русије и Запада, након инвазије на Украјину, довело до отвореније геостратешке конкуренције на Антарктику.
Према речима професора Додса, директна претња нису данашња бушења, већ чињеница да би се ови подаци могли искористити за експлоатацију у будућности, уколико би правни оквир Уговора о Антарктику ослабио.
Ледени континент са седам претендената
Седам земаља тренутно има територијалне претензије на Антарктику: Аргентина, Аустралија, Чиле, Француска, Нови Зеланд, Норвешка и Велика Британија. Уговор о Антарктику је "замрзнуо" ове претензије, а већина земаља, укључујући САД, их не признаје.
Русија нема званичне претензије на територију, али одржава пет истраживачких станица на континенту.
Додатну забринутост изазива чињеница да су 2022. године Русија и Кина блокирале предлоге осталих чланица о проширењу заштићених морских подручја на Антарктику. Иако ниједна од ове две силе није најавила повлачење из уговора, њихово све веће присуство значајно мења начин на који се правила тумаче и примењују.