АМБИЦИОЗНИ ПРОЈЕКАТ НАСА Американци граде "лунарни град" на Месецу вредан 20 милијарди долара ПЛАН ДА ДО 2032. ОБЕЗБЕДЕ ТРАЈНО ПРИСУСТВО НА ЗЕМЉИНОМ САТЕЛИТУ, ево како ће изгледати

Овај пројекат би представљао историјски тренутак - први трајни људски објекат на другом небеском телу. Али, како би изгледао?

Потпуно самоодрживо насеље

Планирана лунарна база, како наводе из НАСА, у почетној фази неће личити на футуристички град, већ на једноставно, функционално и скромно истраживачко насеље. 

Први модули биће компактне, склопиве структуре које ће се допремати са Земље и постављати директно на површину Месеца.

Временом, како присуство астронаута постане стабилније и дуготрајније, мала база требало би да се развије у широко распрострањени модуларни комплекс - својеврсну “метрополу” састављену од више одвојених јединица. 

Стручњаци објашњава да се најбоље поређење за будућу лунарну базу може наћи у истраживачким станицама на Антарктику. 

Попут поларних база, и лунарно насеље мораће да буде потпуно самоодрживо, изграђено од материјала допремљених са велике удаљености, али и да штити људе од екстремних услова околине. Међутим, Месец доноси додатне изазове који не постоје на Земљи. 

Због тога, коначна структура неће бити компактан комплекс, већ распрострањена мрежа префабрикованих модула који би могли да заузму и стотине квадратних километара површине. 

Шта су највеће препреке?

Администратор НАСА, Џаред Ајзакман, представио је план у три фазе:

Фаза (2025-2029) 

Планирано је до 21 слетање на Месец, током којих ће се испоручивати научна опрема и роботи-извиђачи. Аутономни ровери и дронови типа MoonFall патролираће област јужног пола Месеца у потрази за ледом и потенцијалним ресурсима за живот. 

Фаза (2029-2032) 

Први астронаути стижу на Месец и започињу изградњу основне инфраструктуре - стамбених модула, система за енергију и основних истраживачких станица. 

Фаза (2032 и даље) 

Почиње трајно присуство људи на Месецу, са сталним сменама посада и редовним допремањем опреме и залиха са Земље. 

Џаред Ајзакман је истакао да је највећа препрека изградњи базе сурово лунарна окружење. На Месецу температуре варирају од око 100°C током дана до чак -100°C током ноћи. Уз то, не постоји атмосфера која би ублажила ове екстремне промене. 

Додатне опасности на Месецу укључују: 

- стално космичко зрачење; 

- ударе микрометеорита; 

- токсичну и абразивну лунарну прашину.

Због тога ће први задатак базе бити обезбеђивање сигурног и стабилног окружења за астронауте. 

Стручњаци објашњава да ће лунарна база подразумевати све основне услове за живот: 

- ваздух за дисање; 

- контролу температуре; 

- заштиту од зрачења; 

- заштиту од ситне, али опасне прашине.

Реголит као заштита

Поред физичке заштите, једнако важни биће и психолошки услови. Астронаутима ће бити потребан простор за хигијену, вежбање (због губитка мишићне масе у слабој гравитацији), као и простори за одмор и ментални опоравак у изолованим и стресним условима. 

Највероватније решење за изградњу базе биће слање префабрикованих модула са Земље, који ће се склапати на лицу места, преноси Daily Mail. 

Разматра се и коришћење структура на надувавање које се транспортују у компактном облику, а затим се шире по доласку на Месец. 

Верује се да ће први смештај готово сигурно бити направљен од материјала допремљених са Земље, али ће се касније комбиновати и са локалним лунарним ресурсима. 

У првим фазама, модули би могли бити делимично прекривени лунарним реголитом - прашином и стеном са површине Месеца - како би се обезбедила додатна заштита од зрачења и удара метеорита. 

Кључни технолошки скок очекује се око 2029. године, када НАСА планира инсталацију малог нуклеарног реактора снаге око 40 киловата.

Реактор би био лансиран у “неактивном” стању, а затим активиран по доласку на локацију. Због зрачења, морао би бити постављен далеко од стамбених зона или закопан дубоко у лунарно тло. 

Стабилно снабдевање енергијом омогућило би почетак индустријске фазе - коришћење локалних материјала за градњу и производњу.

База неће бити компактна

Стручњаци истичу да ће један од главних принципа будуће базе биће коришћење локалних ресурса. Зато НАСА већ развија роботе који могу да претварају лунарно тло у грађевинске блокове, као и технологије 3Д штампе које користе ласер за топљење прашине и формирање чврстих структура. 

У будућности би чак читаве зграде могле бити “штампане” директно на Месецу. 

За разлику од истраживачких станица на Антарктику, лунарна база неће бити компактна. Разлог за то су безбедносни и технички захтеви:

- нуклеарни реактор мора бити удаљен од људи;

- зоне за ископавање и прераду прашине морају бити изоловане;

- научни инструменти морају бити у “радио-тихој” зони без сметњи.

Због тога ће коначна структура личити на мрежу удаљених објеката распоређених по великој површини Месеца, а не на једну централну станицу.

Ако план буде успешан, Месец би до 2032. године могао добити прву сталну људску колонију. То би означило почетак нове ере свемирског истраживања - прелазак из повремених мисија у трајно присуство човека ван Земље.

(Telegraf.rs)