ЕВРОПСКО ЗДРАВСТВО НА УДАРУ Лекари масовно обустављају рад због све тежих услова

Лекари широм Европе све чешће организују штрајкове тражећи веће плате, боље услове рада и веће признање за одговорност коју њихов посао носи.

Лекари на специјализацији у Енглеској најавили су четвородневни штрајк у јуну, што ће бити 16. рунда обуставе рада у оквиру дуготрајних преговора о зарадама.

Штрајк ће трајати од 7 часова ујутру 15. јуна до 6.59 часова 19. јуна по британском времену.

Одлука је донета након састанка новог британског министра здравља Џејмса Мареја и представника Британског медицинског удружења (BMA). Мареј је почетком маја на тој функцији наследио Веса Стритинга.

Нови министар је већ поручио да није спреман за додатне преговоре о повећању плата, оценивши захтеве синдиката као „нереалне и финансијски неодрживе“.

Према подацима британског Министарства здравља и социјалне заштите, почетна плата лекара на специјализацији у Енглеској износи нешто више од 40.000 фунти годишње, док старији специјализанти имају основну зараду од око 76.500 фунти.

Лекарима су у претходне четири године плате повећане укупно за 33 одсто, уз додатно повећање од 3,5 процената ове године. Такође, могу значајно више да зараде кроз прековремени рад, ноћне и викенд смене.

Ипак, Британско медицинско удружење тврди да су реална примања лекара и даље нижа него 2008. године када се урачуна инфлација, позивајући се на индекс малопродајних цена (RPI).

Представник лекара на специјализацији у BMA доктор Џек Флечер изјавио је за BBC да су лекари били спремни да новом министру дају времена да се упозна са функцијом и настави преговоре које је његов претходник оставио недовршеним.

„Уместо тога, поново слушамо исте неодређене поруке, без конкретних решења за нова радна места и без додатног новца за плате. Не можемо недељама да преговарамо у доброј вери, а да нам се потом каже да о платама више нема шта да се преговара“, рекао је Флечер.

BMA упозорава и да многи млади лекари имају велике студентске дугове, уз раст камата који додатно повећава њихов финансијски терет.

Поред тога, постоји бојазан да би због незадовољавајућих услова и зарада лекари могли да одлазе у земље попут Аустралије и Канаде, што би додатно оптеретило британски Национални здравствени систем (NHS).

Британска влада, међутим, истиче да су повећања плата лекара међу највећима у јавном сектору у последње четири године и упозорава да би додатна издвајања могла негативно да утичу на здравствене услуге и смањење листа чекања.

Влада такође сматра да индекс RPI више није релевантан показатељ инфлације и да би требало користити индекс потрошачких цена (CPI), према којем је пад реалних зарада знатно мањи.

Велика Британија није једина европска земља суочена са штрајковима лекара. Слични проблеми присутни су и у Немачкој, Шпанији и Португалу.

У Немачкој лекари универзитетских болница, које заступа удружење Марбургер Бунд, тренутно преговарају о новим колективним уговорима. Њихов главни захтев је повећање плата од осам одсто током наредних 12 месеци.

Пошто након друге рунде преговора крајем маја није постигнут напредак, упозоравајући штрајкови могли би ускоро да уследе уколико договор не буде постигнут. То би могло да утиче на редовне прегледе, планиране операције и терапије које нису хитне. Нови преговори заказани су за почетак јуна.

И у Шпанији се организују повремени национални штрајкови лекара, а наредни је планиран од 15. до 19. јуна.

Повод за протесте је предложена реформа закона познатог као Estatuto Marco, који уређује услове рада у здравству. Лекари сада траже посебан закон који би се односио искључиво на њихову професију, ограничење радне недеље на 35 сати и боље вредновање стручности и одговорности.

У Португалу Национална федерација лекара (FNAM) и други здравствени синдикати протестују због, како наводе, континуираног урушавања националног здравственог система.

Главни проблем је то што државни здравствени систем не успева да привуче и задржи младе лекаре због ниских плата и слабих подстицаја, што додатно повећава оптерећење преосталог медицинског особља. Лекари се често суочавају са озбиљним мањком кадра и прекомерним бројем додатних смена, што може угрозити квалитет здравствене заштите.