АЛАРМАНТНИ ПОДАЦИ ИЗ СРБИЈЕ: Од последица пушења годишње умре 19.000 људи, а решење није тако једноставно
Поводом Светског дана борбе против дуванског дима, портал Филтернатива организовао је панел под називом „Престанак пушења – зашто класични савети не раде“, отварајући питање због чега се никотинска зависност не може свести на опомену, забрану или савет који добро звучи, али често не мења понашање.
Србија и ове године 31. мај дочекује са забрињавајућим подацима. Сваки трећи пунолетни грађанин пуши, док од последица дуванског дима сваке године превремено умре 19.000 људи. Дувански дим садржи око 7.000 токсичних супстанци, од којих је око 100 канцерогених.
Оснивачица и уредница портала Филтернатива Марија Мајсторовић Лучић нагласила је да разговор о пушењу мора изаћи из оквира кампањских датума и постати стална јавноздравствена тема.
– Ово је тема о којој не би требало да говоримо само два дана у години – поручила је Мајсторовић Лучић, додајући да је важно отворити питање да ли постоји једноставан пут до престанка пушења и шта је људима заиста потребно када покушавају да оставе цигарете.
Психијатар, психотерапеут и судски вештак др Жељка Кошутић указала је да се престанак пушења не може посматрати само као чин забране, јер цигарета за различите људе има различито значење.
– Људи имају различите разлоге за пушење. Морамо да знамо шта нам цигарета значи и да онда нађемо начин да се ње одрекнемо – рекла је др Кошутић.
Према њеним речима, замка воље настаје онда када се промена схвати као нагла рестрикција, а не као континуитет у постепеној промени навика. У том процесу, алтернативе могу имати улогу прелазног решења за оне који не успевају да одмах прекину са пушењем, под условом да се посматрају као корак ка потпуном престанку.
Специјалиста опште медицине др Александра Јешић истакла је да лекари сваком пушачу најпре указују на важност јасне мотивације за престанак пушења, али и да постоје људи који траже мање штетну алтернативу у односу на традиционалне цигарете.
– Мора се направити прецизна разлика међу уређајима, они морају бити строго регулисани и јасно диференцирани – поручила је др Јешић.
Немања Јовановић говорио је о тренутку у којем је схватио да су цигарете постале неприметан, али стално присутан део његове свакодневице.
– Пушење је постало саставни део мог живота, као трећа рука, али нисам био свестан колико конзумирам цигарете – рекао је Јовановић.
Када су се појавили здравствени проблеми повезани са цигаретама, одлучио је да потражи алтернативу, објашњавајући да му је била потребна транзиција како би се удаљио од пушења, што је на крају и успео.
Јована Миловановић осврнула се на породични пример који показује колико је никотинска зависност упорна и непредвидива.
– Мој отац је тридесет година био без цигарета, па се вратио. Гледала сам га како пролази кроз тежак период, али ме ни то не мотивише да престанем са пушењем – рекла је Миловановић.
Њена порука отворила је питање зашто ни непосредан увид у последице пушења не мора нужно да покрене промену.
Закључак панела био је да престанак пушења почиње много пре последње цигарете. Почиње разумевањем разлога због којих неко пуши, доступном стручном подршком, прецизним информацијама и јавним говором који не понижава, већ помаже.
Филтернатива је овим догађајем показала да се о никотинској зависности може говорити озбиљно, достојанствено и без поједностављивања, уз поруку да јавно здравље захтева више од опомене и много више од повременог подсећања.
