ОДАВАЊЕ ПОШТЕ ЖУЋКУ: 57 година без Радивоја Кораћа

Прекинула је једну величанствену каријеру која је тек требало да буде крунисана великим успесима које су донели његови саиграчи и нове генерације инспирисане његовом игром и резултатима. 

Пријатељи и породица окупиће се у уторак, 2. јуна. у 11.00 сати, у Алеји великана да одају пошту Жућку.

Сећање на Кораћа траје и због тога што је био први играч са ових простора који је померио границе кошаркашке игре у светским размерама.

Кошаркашки клуб „Радивој Кораћ“ основан је 4. 6. 1972. године у крају града у коме је и он живео, и са поносом чува породичну оставштину и сећање на његов лик и дело.

Радивој Кораћ је за југословенски национални тим дебитовао 1958. године. Играо је на четири европска првенства (освојио две сребрне медаље и једну бронзану), на три је био први стрелац, а учествовао је и на два светска првенства (два сребрна одличја), као и на пет Балканијада.

Освојио је и сребро на Олимпијским играма у Мексику 1968. године. Одиграо је 157 међународних утакмица и постигао 3.153 поена, са, за тадашње стандарде, високим просеком од 20,1 поена по утакмици.

Дрес репрезентације Југославије облачио је званично на више од 160 утакмица и убацио преко 3.200 поена, са просеком од преко 20 кошева по мечу. Памти се и његов кошгетерски рекорд од 99 поена на мечу Купа шампиона ОКК Београд – Алвик из Стокхолома 1965. године.

Погинуо је у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. године код места Семизовац, 12 километара од Сарајева, после ревијалног сусрета који су одиграле репрезентација Југославије и селекција Босне и Херцеговине. Имао је само 30 година.

ФИБА је 1971. године, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џонса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а утакмице нису игране 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. То европско такмичење је угашено 2002. године, а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име националног купа у Куп Радивој Кораћ.

Остао је низ вредности које је поред вансеријског кошаркашког умећа Кораћ персонификовао и заслужио је да сећање на њега траје, које КСС негује са огромним пијететом.

Припадао је времену у коме се подразумевало да врхунски спортисти као јавне личности, поред спортских квалитета, поседују факултетско образовање и ширу културну афирмативну вокацију. Био је глобални амбасадор овог народа и државе, у најбољем смислу.

Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. На том месту се сваке године, 2. јуна окупљају Жућкови рођаци, пријатељи и поштоваоци, пре свега људи из ОКК Београд и КК Радивој Кораћ, да би му одали почаст и положили цвеће.