СОМБОР ДОБИЈА ЈОШ ЈЕДАН ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ Уз цркву звоник, атријум и парохијски дом у Новј Селенчи
Као средина у којој се огромна већина његових становника изјашњава као православно верујућа, Сомбор ће, по свој прилици, ускоро добити још један православни храм.
Наиме, у делу града Нова Селенча, тачније у Блоку 82ђ, односно између јужне обилазнице и Улице ЈНА планиран је црквени комплекс Српске православне цркве чија ће окосница бити храм Чуда Светог архангела Михаила у Хони.
Надлежно одељење Градске управе је ових дана на увид јавности ставило урабнистички пројекат, чији је наручилац православна Црквена општина Сомбор у чијем је и власништву парцела која се налази свега два плаца даље од вртића чија је градња почела пре непуна два месеца. Према објављеном урбанистичком пројекту разраде локације у Улици Славише Вајнера Чиче, који се може погледати и сутра у канцеларији број 144а на првом спрату зграде Градске управе, од 8 до 14 часова или путем интернета, поред храма градиће се и звоник, атријум и парохијски дом. Како су навели у надлежном Одељењу за просторно планирање, урбанизам и грађевинарство сомборске Градске управе заинтересована правна и физичка лица позвана су да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и сугестије у писаном облику на писарници одељења, на шалтерима 11 и 12 у приземљу зграде Жупаније, а исто тако наведено је да усмене примедбе и сугестије неће бити евидентиране.
Уколико и када ова инвестиција црквене општине којој, по последњем званичном попису становништва, инклинира чак 53.130 православних од укупно 69.675 верујућих, буде завршена, град ће добити четврти православни храм, који ће уједно бити и први у новом миленијуму. Наиме остали православни храмови су значајно старији, па је тако „најмлађи“ манастирска црква Светог Архиђакона Стефана, саграђена између два светска рата, док је најстарија из 1717. године, уједно и највећа православна црква, она посвећена Светом Георгију.
Нешто „млађи“ од ње је храм Светог Јована Претече, сазидан такође у 18. веку, 1790., али на темељима далеко старије и скромније цркве још из предтурског доба (прва половина 16. века), претворене у џамију, коју су овдашњи Срби „повратили“ 1687. године, након повлачења Турака са ових простора. Занимљивост везана за овај храм, који Сомборци зову и „мала православна црква“ је да су у њој једно време, током такозваног Варадинског рата, монаси из манастира Јазак, склонили мошти цара Уроша. Данас је управо ова црква једини објекат у граду који има статус културног добра од изузетног значаја.