ЗРЕЊАНИНЦИ ЖЕЛЕ ДА ПРЕИМЕНУЈУ СПЛИТСКУ УЛИЦУ Уместо хрватског града да носи име Јунака Благоја Јововића

Савет МЗ Берберско - Болница поднео је иницијативу да Сплитска улица у Зрењанину, која се налази на територији те месне заједнице, промени име у Јунака Благоја Јововића.

„Благоје Јововић је био официр краљеве војске, а за време Другог светског рата и Југословенске војске у отаџбини. Пред завршетак рата морао је напустити земљу када се преселио у Аргентину. Тамо се скривао оснивач и вођа нацифашистичког покрета усташе Анте Павелића, који је успешно избегао суђење за ратне злочине које је починио у фашистичкој Независној држави Хрватској. Када је Благоје сазнао да се у његовој близини крије Анте Павелић, одлучио је да узме правду у своје руке и да изврши атентат на њега. То је и спровео у дело 10. априла 1957. године када је са два хица погодио вођу усташког покрета. Ови догађаји описани су у књизи „Два метка за Павелића“. Усташки вођа Павелић је преминуо касније од последица рањавања”, наводи се у предлогу решења о преименовању Сплитске улице.

Комисија за утврђивање назива улица и тргова, чији је председник Драган Петрин, обавестила је сва заинтересована правна и физичка лица да у року од 15 дана могу да доставе своје сугестије, предлоге и мишљења у писаној форми, у писарници Градске управе, соба 53, насловљено на Кабинет градоначелника.

Градска власт овим наставља да мења називе улица које носе имена градова у Хрватској. Скупштина града Зрењанина је, наиме, крајем 2022. донела решење о промени назива Загребачке улице у Јунака Стојадина Мирковића. У образложењу је наведено да је Стојадин Мирковић Цоле био војник Југословенске народне армије (ЈНА). Рођен је 1972. године у селу Горње Лесковице, у општини Ваљево. Одатле је после регрутације отишао 28. децембра 1990. на редовно служење војног рока у Бања Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у Војну пошту у Бјеловару и у централно складиште борбених средстава у селу Беденик код Нове Раче.

„Након блокаде хрватских паравојних формација, мајор Милан Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, Тепић је дигао 29. септембра 1991. године у ваздух војно складиште и себе. Том приликом је погинуо и војник Стојадин Мирковић, када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила „зоља“. После непуне четири године од погибије, његови посмртни остаци су допремљени из Хрватске и 18. јула 1995. сахрањени уз војне почасти у родном селу“, наведено је у образложењу предлога.