ЗАВРШНИ ИСПИТ, ЕКСПО И РЕФОРМЕ: Шта чека 64.000 ђака и зашто се дигла прашина око образовања? СВИ ЋЕ БИТИ УПИСАНИ, АЛИ…

Станковић је рекао да се пријемни испити одржавају 15, 16. и 17. јуна и да су ученици добили јасна упутства о тестовима, као и да су резултати пробног испита бољи него прошле године.

Ова школска година регуларнија него прошла

„Ова година је била регуларнија него што је била прошла. Нормализовали смо и стабилизовали прилике у образовном процесу, школе раде нормално, одржавају се часови, одржавају се провере знања. Ученици су добили врло јасна упутства о томе како ће тестови да изгледају, вежбало се са наставницима, могли су и преко дигиталне платформе РТС Планета самостално код куће да вежбају и да се припремају”, рекао је Станковић за ТВ Прва.

Изразио је наду да ће ученици уписати средње школе по свом избору и навео да ће бити школа у којима ће бити велика конкуренција.

„Има места у свим средњим школама, само је ствар колики проценат ученика ће уписати школу по свом првом избору. Биће школа где ће бити чак и '10 на један', али то показује да постоје тражена занимања и тражене школе. Те школе имају шансе да проберу најквалитетније ђаке који ће, уз помоћ наставника и уз помоћ квалитетних планова и програма развити своје знање и вештине”, рекао је Станковић.

У Дубаију чак милион ђака на Експу

На питање да прокоментарише оптужбе студената у блокади да се доношењем правилника да су школе обавезне да предвиде посету ученика Експу 2027 васпитно-образовни систем користи као средство за промоцију политичких и инвестиционих пројеката, Станковић је рекао да је Влада Србије уврстила посету деце специјализованој изложби ЕXПО водећи се искуствима и примерима из држава које су организовале ЕXПО у претходном периоду. 

„У Милану, у Осаки и у Дубаију, деца су такође организовано долазила на посету специјализованим изложбама. У Дубаију је чак милион ђака било. Нико ниједну реч на рачун тога није рекао, нити од тога правио политичку причу. Експо је шанса да се млади људи упознају са свим ониме што ће преко 130 земаља приказати у нашем главном граду”, рекао је Станковић.

Поред тога, додао је министар, Министарство просвете организоваће и презентацију нашег просветног система, знања и стваралаштва младих људи на Експу. 

„Биће павиљон просвете где ћемо организовати и младе научнике и младе креативце из разних области уметности, од музичке уметности преко фолклора до других облика изражавања младих, показујући да у овој земљи има талентоване деце које уз помоћ својих савесних и посвећених наставника могу свој таленат да претворе у изузетно знање, вештину или мајсторство у уметничким вештинама. Дакле, Експо видим као шансу, нема ту никакве државне принуде, то је пракса у земљама у којима се ЕXПО организује”, истакао је Станковић.

Што се тиче оптужби студената у блокади, он је рекао да су студенти у блокади организација која је због свог политичког деловања, уз помоћ једног дела неодговорне академске елите, прошле године умало уништила универзитет. 

„А ово што раде неки медији и неке политички заинтересоване групе које се крију иза имена студената, то видим само као покушај политизације и рушења једног државног пројекта који само може да донесе корист овој земљи и ништа више. Од свега се прави политичка прича, а покрећу је они који су хтели да политизују универзитет и да га доведу до самог уништења, и покреће је лист који је био спонзор једног таквог рушилачког пројекта”, сматра министар. 

Да ли би страни универзитети ослабили положај државних?

Што се тиче идеје о потреби новог закона који би отворио врата страним универзитетима у Србији, Станковић је рекао да је изнео идеју да би у оквиру неких будућих измена и допуна закона о високом образовању или доношења новог закона, требало отворити простор за долазак страних универзитета, јер би на тај начин понуду високог образовања учинили богатијом. 

„Долазак франшиза неких од еминентних европских или светских универзитета у Србији свакако би омогућио да наши млади људи могу да стекну врло слично или идентично образовање оном образовању које стичу у иностранству. Притом, не морају да плате цену коштања живота и цену коштања студирања какву плаћају у европским или светским метрополама”, рекао је министар.

Истакао је да се подразумева да би сви ти универзитети чије би франшизе дошле да послују у Србији, били акредитовани под истим условима под којима се врши акредитација домаћих државних и домаћих приватних факултета. 

„Здрава конкуренција може да произведе нови квалитет, а истовремено и да отвори могућност да се млади људи можда образују на неки квалитетнији начин. Држава нема обавезу да даје монопол одређеном типу универзитета у односу на друге. Пошто смо сви за либералну економију, циљ је да држава створи предвидиве и чврсте законске основе да се подстакне начело конкуренције, и то начело конкуренције треба да важи и у високом образовању”, оценио је Станковић.

На питање да прокометарише тврдње дела академске заједнице да би долазак страних универзитета могао да ослаби положај државних факултета, Станковић је одговорио да не зна на чему се базира та врста бојазни. 

„Уколико домаћи универзитети буду посвећени стицању, преношењу и верификацији знања код својих студената, они, уколико су квалитетни, не морају уопште да се плаше конкуренције. Мислим да тај страх од конкуренције заправо је страх од губитка монопола”, оценио је Станковић.

Нагласио је да је на универзитету забрањено бављење политиком и свака врста политизације.

„Зато што универзитет јесте институција знања и институција која треба да, пре свега, понуди знање и верификује знање код својих студената и подстакне њихову жељу да то знање током своје каријере стичу. Што се тиче тих бојазни, мислим да се ради о нечему што је претерано драматизовано”, рекао је министар.

Како је рекао, такве бојазни шире они који су „злоупотребљавали аутономију универзитета”.

„То су они који су брутално газили аутономију универзитета, политизујући је, учествујући у дневнополитичким догађајима. Ми морамо да схватимо да универзитет мора да буде одвојен од политике, а што се тиче одлуке коју ће држава донети, ја мислим да ће држава донети одлуку да, у једном тренутку, променама закона о универзитету отвори могућност да здрава конкуренција буде саставни део академског живота и када је реч о високом образовању”, навео је Станковић.

Плате у високом школству

Додао је да је држава, од 2025. године, када је универзитет значајан део године био у блокади, повећала издвајања за високо школство. 

„Ми смо повећали значајно плате у високом школству, више од 30 одсто, а дали смо 50 одсто школарине самофинансирајућим студентима. Ту праксу смо задржали за ову годину. Увели смо  систем СПИРИ да бисмо учинили транспарентнијим финансирање универзитета. Нисмо никоме ништа одузимали. Парадоксално је да причају како желимо да блокирамо некаква средства, а у ствари ми смо ти који смо и у овој буџетској години дали више и настојаћемо да дамо што више, јер нама је циљ као држави квалитетно високо образовање, јер образовање је главни ресурс наше државе”, закључио је Станковић.