СУБОТИЧКА ДЕПОНИЈА НА КОРАК ОД ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ Компост би ускоро могао да стигне на тржиште, а потом и до пољопривредника
Суботичка Регионална депонија налази се на прагу да свој компост, који годинама производи од муља и зеленог отпада, коначно понуди и ван сопственог дворишта. Предузеће је покренуло процедуру за брисање статуса отпада код овог производа, а ако све протекне по плану, зелена светла би могла да стигну већ у наредних неколико недеља.
Сировину за компост депонија добија из два извора. И то: муља који стиже из суботичког пречистача отпадних вода и зеленог отпада који се прикупља у седам локалних самоуправа укључених у регионални систем управљања отпадом.
Пре него што крене у промет, свака партија компоста пролази кроз лабораторијску проверу, што је, како кажу у предузећу, део редовне праксе, а не једнократна мера уведена зарад изласка на тржиште.
Директор Регионалне депоније Тибор Нађ за Дневник објашњава да је кључна препрека до сада била административне природе.
“По важећим прописима, све што доспе на депонију третира се као отпад, без обзира на то у шта се касније претвори. Да би компост престао да носи ту одредницу и постао роба која се може продавати, неопходно је да предузеће буде уписано у регистар који потврђује престанак статуса отпада. Иначе, то је био И предлог ЕУ за зелени отпад, а тако се ради у Мађарској И другим земљама”, каже Тибор Нађ И додаје да је захтев је већ поднет, а Нађ верује да би одговор надлежних могао стићи у року од месец дана.
Пажња се не поклања само финалном производу, већ и сировини која у њега улази. Муљ из пречистача редовно се испитује, а према речима директора, анализе до сада нису показале присуство опасних супстанци, укључујући олово, које би довели у питање безбедност његове употребе. Нађ истиче да је спроведена и детаљнија студија која је, како каже, потврдила да муљ представља квалитетну компоненту за производњу компоста.
Када дозвола стигне, први на реду за нови производ биће јавно-комунална предузећа, која би компост могла користити за одржавање паркова, травњака и других зелених површина у граду.
Тек у следећој фази планира се његова понуда и пољопривредним произвођачима, којима би могао да служи као алтернатива вештачким ђубривима.
“Бројке говоре о озбиљном обиму производње. Само прошле године, депонија је примила 8.600 тона муља и две хиљаде тона зеленог отпада, а тренутне залихе готовог компоста износе око пет хиљада тона”, према подацима које наводи Нађ.
Регионални систем управљања отпадом, чији је део и суботичка депонија, ускоро ће добити још једног члана. Од октобра му се прикључује општина Ада, чији становници ће, као и остали у систему, отпад раздвајати по двокантном моделу. Поред Суботице и Аде, отпад на ову депонију тренутно стиже и из Кањиже, Бачке Тополе, Сенте, Малог Иђоша, Чоке и Новог Кнежевца.
С. Иршевић
