КРЕНУЛА БЕРБА „ЦРВЕНОГ ЗЛАТА“! Откуп већ почео, а цена подигла "прашину" међу произвођачима, ЕВО колико се плаћа за килограм

Иако се ова година најављује као добра година за воћаре, председник Асоцијације произвођача малина Србије Добривоје Радовић у разговору за Бизнис.рс подсећа да је претходна година донела значајне губитке у производњи због неповољних временских услова и елементарних непогода што је, како наводи, оставило последице на засаде и овогодишњи род.

"Суша је узела свој данак, остали су кратки изданци, а производња малина у Србији у 2025. години износила је између 18.000 и 20.000 тона. Када је реч о 2026. години, са пролећним и јесењим сортама очекујемо род до 20.000 тона, уколико не буде временских непогода", наводи саговорник.

Према подацима Републичког завода за статистику, укупан принос малина у Србији прошле године износио је 73.571 тону. Званични резултати указују на вишегодишњи тренд пада. У односу на 2024. годину, када је произведено 94.026 тона, род је прошле године био мањи за 21,8 одсто, док је у поређењу са 2023. годином, када је производња достигла 98.674 тоне, забележен пад од 25,4 процента.

Радовић напомиње да се наведене количине малине не односе на стварну домаћу производњу, већ и на робу која се увози у Србију, а потом извози, односно реекспортује.

"Морамо да почнемо да говоримо о производу који се заиста произведе у Србији. Та количина у нашој земљи није произведена и не можемо да се сложимо са поменутом статистиком, јер са терена имамо све податке. Реч је о роби која је увезена, а затим извезена из Србије", наводи он.

Министарство пољопривреде најавило је контроле малињака ради прецизније слике производње. Тим поводом ресорни министар Драган Гламочић најавио је мониторинг и обилазак дела засада како би се добила што реалнија слика стања на терену и упоредили подаци из еАграра са стварним стањем производње.

Према подацима који се тренутно воде у систему, у Србији је пријављено око 18.000 хектара под малином, док се у јавности појављују различите процене стварних површина.

Радовић сматра да је ова најава ресорног министарства исхитрена и да се контрола не може извршити само на основу евиденције система аграрних плаћања и површина, већ да се и физички морају обићи све плантаже.

"Тачно је да постоје малверзације, да се пашњаци воде као малињаци, али без личног присуства не може се извршити контрола, а много времена потребно је да се прође цела Србија", додаје он.

Откупна цена од 400 до 450 динара

Откупна цена малине креће се од 400 до 450 динара по килограму, што произвођачи оцењују као неповољно стање на тржишту. Председник Асоцијације произвођача малина Србије Добривоје Радовић наводи да је таква цена "поражавајућа", посебно имајући у виду да у Србији готово да нема залиха малине у хладњачама.

Он додаје да се неповољне околности не односе само на домаће тржиште, већ и на ситуацију у водећим земљама произвођачима. Према његовим речима, у Пољској је око 80 одсто рода измрзло, док је производња у Украјини додатно погођена ратним околностима. Истовремено, и у Чилеу је, током бербе у првом делу године, забележен значајан пад производње. Све то, како истиче, указује на смањену глобалну понуду малине.

"Што се тиче цена на европском и светском тржишту, малина је тренутно најјефтинија у Србији – 12 евра по килограму, колико се креће у малопродаји на пијацама и у маркетима. У Европи и земљама попут Немачке и Француске, које су међу највећим купцима, креће се између 25 и 40 евра, у зависности од паковања и сортимента. Код нас, где је срце производње малина је од 400 до 450 динара, што је нешто више од три евра. То нема везе са производњом и ми смо тражили аконтну цену од 550 динара са тенденцијом раста наспрам понуде и потражње", наглашава Радовић.

Према наводима појединих произвођача из западне Србије и околине Крупња, откупна цена органске малине тренутно је 580 динара по килограму, уз очекивања да би могла достићи 600 динара. Почетна цена износила је 530 динара.

Ове године има довољно сезонских радника за бербу. Дневнице се крећу од 4.500 до 6.000 динара, док се плаћање по убраном килограму креће од 120 до 140 динара, у зависности од услова рада и организације бербе.

Када је реч о недавном невремену које је захватило Србију, у ивањичком крају, под Голијом, градоносни облаци погодили су седам месних заједница, при чему је, према наводима произвођача, уништено и до 90 одсто рода малине.

Радовић истиче да су у долини Моравице, на подручју Ариља, Пожеге и Ивањице, забележене нове штете од града током претходних олуја. Како истиче, непогоде су у протеклом периоду захватиле и делове Пожеге и Ужица, пише 

Дневник/ биз.Б92