У ОСМОЈ ДЕЦЕНИЈИ РАДЕ КАО ДА ИМАЈУ 30 ГОДИНА Невенка и Гојко сваког дана брину о 4.000 садница, а није да нема проблема

Супружници Гојко и Невенка Вукашиновић већ више од десет година баве се малинарством, а иако су током године применили све неопходне агротехничке мере, очекују мањи род због последица прошлогодишње суше.

На 20 ари узгајају око 4.000 садница малине. Већину послова обављају сами, док током резидбе и бербе ангажују и сезонске раднике.

– Малина је веома захтевна култура. Када се подигне засад, мора стално да се прати, ђубри, окопава, коси и штити од болести. Током године има много посла и без примене свих агротехничких мера нема ни доброг рода – каже Гојко Вукашиновић, који се производњом малине бави од 2014. године.

Иако има 72 године и пензионер је, не размишља о одустајању. Ипак, истиче да су произвођачи у све тежем положају због раста трошкова и неизвесне откупне цене.

– Прошле године малина је откупљивана за око 600 динара по килограму, а ове године берба је почела са 400 динара. У међувремену су поскупели гориво, ђубриво, заштитна средства и радна снага. Произвођачи највише улажу, а често имају најмању корист – истиче Вукашиновић.

Према његовим речима, решење би могло да буде формирање стручне комисије у којој би били заступљени произвођачи, хладњачари и извозници, како би се реално сагледали трошкови производње и одредила правичнија откупна цена.

Иако овогодишњи род обећава, последице прошлогодишње суше и даље су видљиве.

– Родних грана има доста, али су кратке и слабије развијене. Да је било више падавина, принос би сигурно био већи – каже он.

Додатни проблем представља недостатак кише током овог лета. У брдским пределима, попут Осоја, без редовних падавина или система за наводњавање тешко је одржати засаде у доброј кондицији.

Невенка Вукашиновић каже да рад у малињаку није лак, али да се уз вољу и упорност све може постићи.

– Тешко јесте, али када радиш за себе другачије је. Одмориш када се умориш, направиш паузу када више не можеш и онда наставиш. Није лако, али смо навикли – каже Невенка.

Супружници истичу да је из године у годину све теже пронаћи бераче.

– Најчешће долазе средњошколци и старији људи. Младих је све мање. Наш син је завршио Технички факултет у Новом Саду, тамо живи и ради, али кад год може дође да помогне. Данас се млади углавном опредељују за друга занимања – каже Невенка.

Искуство се најбоље види у самом послу. Најбољи берачи дневно уберу и до 80 килограма малине, просек је од 60 до 65 килограма, док има и оних који током дана уберу тек двадесетак килограма.

Упркос свим изазовима, Вукашиновићи не одустају од малинарства. Надају се да ће откупна цена током сезоне порасти и бар делимично надокнадити мањи род и све већа улагања у производњу једног од најзначајнијих извозних производа Србије.