ХОЋЕ ЛИ СРБИЈА УВЕСТИ ВАНРЕДНУ СИТУАЦИЈУ?
НЕМА ЗАКОНСКЕ ОБАВЕЗЕ Метеоролози најављују још гори врели талас крајем јула и температуре од чак 45 степени ОБУСТАВА РАДА НА ЕКСТРЕМНОЈ ВРУЋИНИ У РУКАМА ПОСЛОДАВАЦА
Закон Републике Србије не предвиђа и нема дефинисану температурну границу којом се скраћује радно време или које штити раднике који су директно изложени екстремним временским условима јер се све на крају своди процене послодавца о безбедности запослених.
Екстремни топлотни талас погодио је Србију, а према најави Ивана Ристића крајем јула се очекује још јачи талас током којег би температура могла достићи 45 степени.
Ова температура би била изузетно опасна и веома неуобичајена за Србију, па се намеће питање шта би се десило у том случају и да ли би одмах била проглашена ванредна ситуација.
Ипак, правно гледано не постоји пропис који каже: "на 45 степени проглашава се ванредна ситуација". Закон Републике Србије не предвиђа и нема дефинисану температурну границу којом се скраћује радно време или које штити раднике који су директно изложени екстремним временским условима јер се све на крају своди процене послодавца о безбедности запослених.
Ако би се таква температура задржала, власти би вероватно разматрале додатне мере, у зависности од последица, на пример:
ограничавање рада на отвореном у најтоплијем делу дана;
отварање расхладних центара за грађане;
појачане здравствене и социјалне службе;
забране ложења ватре и додатне мере заштите од пожара;
локално или шире проглашење ванредне ситуације ако би дошло до озбиљних поремећаја (велики пожари, несташице воде или струје, угрожавање здравља великог броја људи).
У Србији не постоји законски прописана максимална температура на којој рад мора да се обустави или скрати.
Саветници за безбедност на раду препоручују чешће паузе и смене радника, хидратацију, ношење адекватне заштитне опреме и регулисање рада на високим температурама интерним документима, пише РТС.
"У акту о процени ризика се дефинишу и идентификују ризици. Наравно треба да се препозна рад на отвореном и у том акту послодавац може да каже да ако спољашња температура ваздуха буде 40 степени, да се прекине рад", истиче Никола Симић, саветник за безбедност на раду.
Изостанак тих мера за уклањање или смањење ризика, најчешћа је неправилност коју инспектори примећују приликом контрола. Из ресорног министарства подсећају да радници могу и анонимно да пријаве послодавца који не примењује мере безбедности, а казне су и до 2 милиона динара.
Препоруке и мере безбедности
Уколико је температура изнад 36 степени, Министарство рада препоручује да се избегавају тешки физички послови и излагање директном сунцу, посебно од 11 до 16 часова.
На Светском првенству у фудбалу уведене су паузе за хлађење, а Европска конфедерација синдиката, позивајући се на то, тражи од Европске комисије да осигура запосленима безбедност на екстремним температурама.
Наводе и да је у ЕУ, од 2000. до данас, за више од 40 одсто повећан број смртних случајева на раду због са врућине, пише РТС.
Упуство Сектора за ванредне ситуације
Топлотни удар је једна од најтежих компликација термичког стреса. До овог стања долази у условима повишене спољне температуре и високог процента влажности ваздуха, као и због пренапорног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до наглог пораста телесне температуре преко 41 степен у кратком временском периоду (10 до 15 минута).
Симптоми топлотног удара су:
висока телесна температура (изнад 40 степени),
сува и врућа кожа,
отежано дисање,
тахикардија – убрзан рад срца (160–180 откуцаја у минути),
низак крвни притисак,
вртоглавица, главобоља, умор,
мучнина и повраћање, грчеви, несигуран ход,
губитак свести и
одсуство знојења.
Потребно је:
одвести особу у расхлађену просторију или у хлад,
уклонити јој сувишну одећу,
расхладити је умивањем хладном водом, излагањем струјању ваздуха и
дати јој да пије течности – напитке без кофеина и алкохола, уколико је у свесном стању.
Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с разликом да не мора настати као последица директног излагања сунцу. Као основни вид превенције препоручује се адекватан избор одеће примерен климатским условима – светле тканине и природни материјали, редовна рехидратација, расхлађивање и слично.
Подсетимо, у временској прогнози за јул, Иван Ристић је истакао да постоје велике шансе да максималне температуре неколико дана буду између 40 и 45 степени, што би била разлика од око 5 степени у односу на топлотни талас из јуна.