ВЕЛИКИ УСПЕХ ФК ИНДЕКС, ПОСЛЕ 35 ГОДИНА ПОВРАТАК У ТРЕЋИ РАНГ ТАКМИЧЕЊА Тренер Пенић: Цео клуб као један тим, за освојену дуплу круну

Уз то освојен је и Куп на територији града Новог Сада, дакле освојена дупла круна за ”Студенте”.

Млади шеф Стручног штаба Милош Пенић на сумирању сезоне, и када се погледа почетак припрема и изазови који су били пред клубом, а сада супериорност на табели делује да је било лако, да ли је баш тако?  

”Првенствено, сам почетак припремног периода за такмичење у 4. рангу — Војвођанској лиги, група Југ — дочекали смо у изузетно доброј атмосфери. Разлог за то је био прост: претходно смо освојили Новосадску лигу и као прваци ушли у виши ранг. У међувремену смо, као петолигаш, освојили и Куп Града Новог Сада. То нам је био одличан показатељ да већ имамо формиран костур тима. Управо је тај припремни период који нас је очекивао био кључан како бисмо допунили дефицитарне позиције и довели мало квалитетније и озбиљније играче, способне да испуне наш генерални циљ. А наш примарни циљ био је да у првом делу такмичарске сезоне у Војвођанској лиги будемо у самом врху — међу прве две или три екипе. Намера је била да нам првопласирани тим не побегне за велики број бодова, како бисмо се на полусезони додатно појачали, уложили нову снагу и енергију, и покушали да освојимо титулу. Генерално, нисмо очекивали баш толико озбиљан и, што се каже, фуриозан старт. Већ током припремног периода и у контролним утакмицама почели смо да усађујемо такмичарски менталитет целој екипи. Успели смо у томе, па су се победе ређале једна за другом у првих 5-6 кола”, истакао је Пенић.

Утакмице у првих 13 кола биле су доста тешке, тесне победе, углавном преломљене око 80. минута. Дакле, било је баш гадно на терену, тим се тек уигравао и није било нимало једноставно. Голови Ренића и Соковића у 80. минуту... Заиста није било лако у тих првих десетак кола. Тек некако у 13. колу, након победе над Новим Пазовчанима од 2:0, предност је скочила на седам бодова и тада се осетила значајнија бодовна разлика.

”Јесте, ово је изузетно изазовна лига. Као што сам рекао и прошли пут, разлика на табели на крају јесте велика, али она уопште није меродавна. Лига је била изузетно уједначена и буквално је свако свакога могао да победи. Ми смо јако тешко дошли до победе већ у првом колу у Буковцу, са којим смо имали и неко историјско надигравање годину дана раније. Мислим да је та победа била кључна полазна основа за наставак првенства, У другом колу смо такође јако тешко победили Хајдук са 2:1, и то након што је гост повео”, додао је Пенић.

Како је Пенић нагласио, постојао је костур тима на који је надовезано неколико момака који су, пре свега, вансеријски људи и квалитетне личности, па тек онда одлични играчи иврло брзо су се уклопили, његова фудбалска филозофија била је да се игра до последњег судијског звиждука. Истакао је и значај терена са вештачком травом.

”Наш терен са вештачком травом је брз, а ми смо склапали екипу која може адекватно да одговори на такве услове. То је нашим противницима била отежавајућа околност. У утакмицама против Хајдука и на гостовању у Огару у 3. колу, било је јако тешко, такође мислим да је и против Дунава није било лако. Када сада хронолошки враћам филм, стварно ниједна победа није била лака. Кад неко погледа табелу, мисли да је све ишло глатко. Људи верују да смо се прошетали лигом и да смо били знатно убедљивији од других, али иза тога стоји континуитет рада, стварање и презентовање игре коју смо изградили, као и вера у тим, клуб и филозофију коју имамо. На крају се све то исплатило”, задовољан је млади стручњак.

Механизам игре који је Индекс стварао још од претходне сезоне за тренера Пенића био је основа која је касније дефинисана кроз систем и кроз целокупан рад, распоред играча и стил игре који је желео да развије. 

”Управо нам је систем игре био главно средство за остварење жељеног стила и циља. Када сам вршио селекцију заједно са управом, која ми је максимално изашла у сусрет поводом сваког играча којег сам желео, гледао сам да то буду момци који нису били претерано афирмисани у претходним сезонама, али поседују одређени потенцијал. Сматрао сам да ми као клуб, ја као тренер и мој стручни штаб, можемо да их развијемо и подигнемо на виши ниво. Као резултат тог рада, добили смо четири аматерска репрезентативца”, што они до сада нису били, навео је Пенић.

Тренер Индекса је код тих играча успео да препозна скривени потенцијал и мотивише их да дају више од себе, да прихвате његову филозофију и да доследно спроводе постављене задатке. Профилисали су се Ђорђе Петровић, који је како је Пенић рекао, дошао као десни бек, Лука Лепојевић, који је у претходном клубу имао знатно мању минутажу, па Алекса Алимпић, Сава Продановић... 

”То су све момци које смо касније, да тако кажем, вратили у живот и поново их афирмисали на фудбалској сцени. Лука Лепојевић је изузетан сналажљив играч, код којег је амбијент пресудан фактор. Ако се осећа лепо и пријатно, он је велики мајстор. Сваки играч је имао јасно дефинисану улогу, што је био предуслов за стварање добре хемије унутар екипе. Свако је знао колико је битан за тим и колики је његов допринос, тако да је свако имао своје јасно место. Сви они су дали изузетно велики допринос остваривању ових резултата”, нагласио је Пенић.

Тешко је било издвојити некога али и штопери Вујовић и Максић... На њима је Индекс градио игру, потом Пантићеве минијатуре. Сигурност капитена Ренића, борбеност Зељковића и Бобара, сви они бљеснули су у одређеном тренутку и донели бодове. Међутим, штоперски тандем Вујовић – Максић је био константан и стандардан, са високим оценама у ”Дневнику”. 

”Веома сам задовољан сезоном. Дошао сам са циљем да заједно уђемо у трећи ранг такмичења. Освојили смо лигу заједно у савршеној сезони без турбуленција, екипа је сјајна, као другари, и заједно са Стручним штабом све је било одлично. Веома сам срећан што сам у мојој првој сенирорској сезони добио позив и у аматерску репрезентацију”, истакао је млади Петровић. 

”Технички су изузетно потковани, одлично читају и предвиђају игру, и чврсти су у дуелима. Без обзира на то што је неко за Вујовића говорио да није класичан штопер, он је изузетан мађионичар са лоптом. Код мене је добио потребну дозу слободе да се развије. Сама чињеница да прошле године, пошто игра и футсал, прошле године се борио за опстанак у Првој футсал лиги, док се ове године бори за титулу, довољно говори. То је директна последица годину дана рада у фудбалском клубу "Индекс", који је њему, Бобару, Душану Вујовићу, Луки Лепојевићу и Ђолету Петровићу отворио врата за даљи напредак.Филип Максић се, баш као и Милош Зличић, овде вратио у живот и потпуно процветао. Ренић је изузетан техничар са сјајном идејом, завршним пасом и ударцем. Пре свега, био је моја продужена рука на терену, мој капитен, и велико му хвала на томе”, задовољан је Пенић. 

Управа Фудбалског клуба Индекс фунционисала је беспрекорно, како смо приметили никаквих трзавица и незадовољства није било, од економа, госпође Нене па до последњег играча дисало се као један.

”Не, нема говора о проблемима, управа ме је буквално максимално подржавала. Бранибор Јовичић као председник, а ту су и Срђан Купрешак и Томислав Кнежевић. То су три особе са којима сам био у свакодневном контакту. Функционисали смо као један тим. Као што смо правили екипу за терен, тако смо успешно изградили и тим који је деловао ван њега. Између нас влада изузетно међусобно поштовање. Према играчима су све обавезе испуњене буквално у дан. Финансијски и организационо смо били можда и најбоље уређен клуб у овом рангу такмичења. С обзиром на то да смо по висини буџета били тек седми, осми или девети клуб у лиги, овај успех добија још већу тежину. Играчи су у Новом Саду, не морају да путују на тренинге, а услови су сјајни — тренира се у вечерњим сатима под рефлекторима, на терену са вештачком подлогом, резултати су проистекли из тога”, истакао је на крају Милош Пенић. 

М. Ковачевић