СВЕ О ЦЕНАМА РОМИНГА Избегните замке, ево како да пратите трошкове ТЕЛЕФОНИРАЊЕ ПО ДОМАЋИМ ТАРИФАМА САМО У РЕГИОНУ

Србија за сада није део тог система, али се ускоро очекује почетак преговора о укључивању у јединствени европски простор роминга. То ће представљати важан корак у процесу постепене интеграције у јединствено тржиште ЕУ, а грађанима и привреди омогућиће повољније коришћење мобилних комуникационих услуга током боравка у државама чланицама ЕУ.

За грађане Србије тренутно једину олакшицу представља примена сличних правила у региону Западног Балкана. Подсетимо, од 1. јула 2021. године, у оквиру регионалног споразума о ромингу, грађани Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније и Косова и Метохије не плаћају додатне накнаде за роминг, већ користе услуге под истим условима као у домаћој мрежи.

Услуге роминга у земљама које нису обухваћене споразумом за Западни Балкан мобилни оператори различито тарифирају, али скоро све компаније нуде и роминг додатке који важе током целе године – за све постпејд и припејд кориснике.

МТС у Грчкој одлазне позиве за постпејд и припејд кориснике према мрежама у Србији тарифира по цени од 19,06 динара, а према осталлим дестинацима 102 динара. Долазни позиви наплаћују се по цени од 3,58 динара по минуту, док СМС кошта четири динара, а цена коришћења интернета 0,10 динар за 100 килобајта.

У Зони 1, која обухвата Бугарску, Хрватску, Мађарску и Румунију одлазни позиви ка свим дестинацијама тарфирају се по цени од 102 динара по минуту, долазни 36 динара. СМС кошта 24 динара, а коришћење интернета 60 динара за 100 килобајта.

Нешто веће цене роминг услуга МТС наплаћује наплаћује у Шпанији, Италији и Турској, где одлазни позиви коштају 150 динара по минуту, а долазни 42. СМС порука кошта 30 динара, а коришћење интернета 72 динара за 100 килобајта.

Међу летњим дестинацијама, коришћење мобилних услуга у оквиру МТС-а, најскупље је у Египту и Тунису где минут одлазног позива кошта 360 динара, долазног 90, док је СМС 48 динара, а коришћење интернета 120 динара за 100 килобајта.

Када је реч о компанији Yettel, за кориснике роминг услуга у Грчкој одлазни позив кошта 49,90 динара, долазни говорни и видео позив 11,90 динара, СМС 4,90, док је цена за 100 килобајта интернета након потрошених пет 0,10 динара.

У Зони 1, која обухвата Бугарску, Хрватску, Мађарску и Румунију цена одлазног позива је 119,90 динара, долазни говорни и видео позив 49,90, СМС 29,90, почетних пет килобајта интернета 9,9 динара, а цена за 100 килобајта након потрошених пет 99,90 динара, док се одлазни видео позив наплаћује по цени од 179,90 динара.

У Зони 2 која, између осталог, обухвата Италију, Кипар, Шпанију, Турску и Малту, одлазни позив тарифира се по цени од 179,90 динара, долазни говорни и видео позив 59,90 динара, СМС 34,90 динара, док почетних пет килобајта интернета кошта 9,9 динара, а цена за 100 килобајта након потрошених пет износи 109,90 динара.

У А1 Србија све земље су разврстане према припадајућим роминг зонама: Европа, Балкан зона и Свет, при чему се цене услуга разликују у зависности од зоне у којој се корисник налази.

У зони Европа, која укључује и Турску, одлазни и долазни позиви тарифирају по цени од 99 динара по минуту, СМС поруке по цени од 29 динара, док се пренос података, након потрошеног садржаја наплаћује један динар по мегабајту.

Цена одлазних и долазних позива у Грчкој износи 49 динара по минуту, СМС поруке 14,9 динара, док се мобилни интернет, након потрошње укљученог садржаја у оквиру тарифе, такође наплаћује један динар по мегабајту.

Потрошња у ромингу често није видљива у реалном времену

Од корисника роминг услуга често се може чути да нису ни знали колики су им трошкови роминга све док није стигао рачун, па се поставља питање могу ли уопште корисници да контролишу своју потрошњу у реалном времену. Мобилни оператори, са друге стране, често наводе да код роминга приказ потрошње не зависи искључиво од домаћег оператора, већ и од тога када инострани оператор, чија се мрежа користи, проследи податке о оствареном саобраћају.

Зато се корисницима препоручује да искључе пренос података у ромингу у подешавањима телефона, као и аутоматско ажурирање апликација, уколико приступ интернету није неопходан у сваком моменту.

Такође, постављање и преузимање садржаја попут видеа, фотографија и мејлова са прилозима могу допринети већем протоку података, па се препоручује да се овакве активности обављају преко Wi-Fi мреже.

Оператори обавезни да обуставе интернет по достизању лимита

Весна Перинчић из Републичке уније потрошача у разговору за Бизнис.рс напомиње да су мобилни оператори према Закону о електронским комуникацијама дужни да кориснике обавесте о уласку у сваку роминг зону и важећим ценама, док је на потрошачима одговорност да прате потрошњу и користе услуге у складу са условима.

“То је оно што је до мобилног оператора, а на потрошачу је да буде разумно обазрив и води рачуна да ли је искључио пренос мобилних података”, додаје она.

Перинчић истиче да у случају мобилног интернета постоји законска обавеза оператора да по достизању месечног лимита у оквиру пакета привремено обуставе пренос података и обавесте корисника, након чега је потребна његова изричита сагласност за наставак коришћења интернета уз додатне трошкове.

“То је пракса која важи за интернет саобраћај. Када је реч о разговорима, очекује се да ће се у будућности додатно унапређивати правила, у правцу ‘роминга као код куће’, уз обавезну фер пословну праксу и обавештавање корисника када долази до значајније потрошње“, навела је она.

Говорећи о притужбама потрошача, Перинчић каже да су раније биле знатно чешће, посебно током летњих месеци, али да их је сада мање због веће информисаности корисника и законских обавеза оператора. Она је посебно указала на проблем ненамерног коришћења роминга у пограничним подручјима, попут прелаза код Кладова, где мобилни телефони могу аутоматски да се повежу на мрежу суседне Румуније.

„Тада се дешава да се уређај повеже на страну мрежу, а корисник не искључи мобилне податке. У таквим случајевима оператори најчешће одбијају рекламације јер је обавештење послато, али корисник у том тренутку често не обрати пажњу, пошто не прелази границу и не улази свесно у другу земљу. То су ситуације због којих нам се грађани најчешће обраћају“, закључила је Перинчић.

Због оваквих ситуација корисницама се у пограничним подручјима саветује да на дестинацијама за које постоје препоручени оператори у подешавањима уређаја подесе ручни одабир оператора како би били сигурни да су повезани на одговарајућу мрежу.

“Ручни одабир мреже препоручује се и у пограничним подручјима, јер сигнал мобилне мреже може да се простире и до 30 километара преко државне границе у повољним условима, што лако може да изазове непланиране трошкове ако се телефон аутоматски повезује на мрежу страног оператора”, навели су раније за Бизнис.рс из компаније А1.

Biznis.rs/Marija Jovanović