СРБИЈА СПРЕМНА ДА СПРОВЕДЕ РЕФОРМЕ Кластер 3 као охрабрење из ЕУ

Министар за европске интеграције Немања Старовић је, одговарајући на питање сталног представника Италије у политичком и безбедносном Савету ЕУ у Бриселу Андрее Орициа шта је то што заједно ЕУ и Србија могу урадити како би се убрзао европски пут Србије и Западног Балкана с обзиром да ЕУ без региона није потпуна, навео да мало охрабрења може много да значи, а да је Србији потребно мало охрабрења у смислу дуго очекиваног отварања Кластера 3 како би се повратио, изградио или обновио потребан друштвени консензус о давању приоритета приступању ЕУ као процесу. 

"Сваки пут када се одлаже отварање, то производи огромно разочарање међу свим људима који воде реформске процесе у Србији. А с друге стране, то ствара радост међу свим антиевропским снагама, како у Србији тако и у иностранству", навео је Старовић. 

Истакао је да је Србија у потпуности посвећена приступању ЕУ и оценио да је на панелу јасно представљено шта је Србија постигла, нарочито у последњих десетак година. 

"Желим да нагласим да смо у потпуности свесни да ништа од тога не би било могуће да нисмо били кандидат за чланство у ЕУ, да нисмо напредовали на нашем путу ка чланству и да тиме нисмо градили имиџ земље мира, стабилности и предвидивости, стварајући повољно пословно окружење и инвестициону климу", казао је Старовић.

Додао је да је Србија свесна да оно најбоље тек долази на крају процеса евроинтеграција и навео да је управо зато пут ка чланству у ЕУ дефинисан као део кључних националних интереса државе, те поручио да ће Србија остати доследно посвећена том циљу.

Орицио је истакао да је Западни Балкан стратешки важан за ЕУ. 

"То је истина. И важно је не заборавити да Европа није потпуна без приступања Србије или Западног Балкана. То је нешто што је од обостраног интереса", казао је Орицио.

Он је такође  питао и како боље да сарађују државе чланице ЕУ, институције ЕУ, влада Србије, српске институције, како би се осигурало да посебно млади грађани Србије и сви грађани Србије уопште виде да приступање ЕУ није само политички мото, већ огромна прилика за све.

Министар спољних послова Марко Ђурић навео је да су младе генерације један од највећих изазова који постоје на Западном Балкану у смислу да је, као и у Европи, старије становништво.

"Имамо одговорност да створимо могућности на нашем континенту, у нашем региону, у нашој земљи, како бисмо осигурали да ови млади људи остану тамо. То је неопходно за стабилност", истакао је Ђурић. 

Како је додао, једини начин да се осигура да млади људи остану у својим земљама јесте да се заправо створи будућност у тим земљама и да се створи окружење у којем младе генерације неће бити фрустриране границама на сваких 100 километара.

"Немамо времена за губљење. Просечна старост становништва у нашем региону достиже 44 године. Постоје читави делови земље који су сада у основи прешли демографску прекретницу", казао је шеф српске дипломатије. 

Ђурић је оценио да је данашњи панел показао посвећеност дијалогу између Србије и Европе. 

"За нас је свакако боље да будемо за столом него на столу и желимо да Србију што пре видимо у Европи", казао је Ђурић.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је на панелу да је Експо 2027 огромна прилика за младе људе у Србији, укључујући и децу, да оду на Експо и упознају се са различитим земљама чланицама ЕУ, различитим вредностима, различитим кључним предностима које су на тако јединствен начин кључне карактеристике Европске уније. 

"Наша млада популација у Србији посвећена је европској будућности Србије", казала је Брнабићева. 

Нагласила је да је најбоља порука која се може послати Србији и грађанима Србије отварање Кластера 3 у приступним преговорима са ЕУ.

Додала је да ће Србија подржавати друге земље кандидате, као и да земља верује у политику проширења. 

"Међутим, често је тешко да објаснимо нашим грађанима како је могуће да Србија мора да спроведе све (ОДИХР) препоруке, баш све препоруке, да би отворила само један кластер, односно, преведено на поглавља, три поглавља, јер тај кластер обухвата осам поглавља, од којих је пет већ отворено. Дакле, три поглавља. Оно што се од нас тражи јесте да спроведемо. А онда имате друге земље кандидате које отварају све кластере, а да се од њих притом не тражи да спроведу ниједну препоруку. То су ствари које подривају кредибилитет ЕУ", казала је Брнабић.

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали је, у завршним речима на панелу, подсетио да је Србија највећа економија у региону Западног Балкана и да је већ у великој мери интегрисана у европске ланце снабдевања.

"Наставићемо да растемо и да тражимо нове могућности за привредни развој. Експо је наш приоритет број један. Наставићемо да улажемо у инфраструктуру, као и у наше грађане кроз повећање животног стандарда, плата, пензија и минималне зараде. Наставићемо да привлачимо стране директне инвестиције, али то можемо да радимо много боље и много брже заједно са вама, заједно са ЕУ. Зато желим да будемо део те породице. Лично верујем да то већ јесмо, али желим да то буде и формално потврђено", поручио је Мали.

У Бриселу су данас Влада Републике Србије и Мисија Србија у ЕУ организовали "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", где су представљени  резултати реформског процеса и напретка који је Србија остварила на путу ка чланству у Европској унији.

О томе су говорили председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министар спољних послова Марко Ђурић и министар за европске интеграције Немања Старовић.