СЛАВИМО ИВАЊДАН Зашто се данас плету венци, пале кресови и не ради у виноградима ДЕВОЈКЕ ГЛЕДАЈУ КРОЗ ВЕНАЦ, А ЈЕДАН ЗНАК ОТКРИВА УДАЈУ
Данас Српска православна црква и њени верници обележавају Ивањдан, празник посвећен рођењу Светог Јована Крститеља.
Свети Јован, који је у реци Јордан крстио Исуса Христа, у црквеном календару је уписан црвеним словом, што сведочи о великом значају овог празника у православном свету. У српском народу, међутим, овај дан прате и многобројни живописни обичаји који вуку корене још iz prethrišćanskih времена.
По броју народних веровања и магијских ритуала, Ивањдан се у нашој традицији може мерити готово још само са Ђурђевданом.
Један од најлепших обичаја везан је за девојке и брање биља. Према старом веровању, уочи Ивањдана девојке одлазе на ливаде, пале ватре и беру цвеће и травке од којих плету иванданске венце. Током брања, долином се разлежу традиционалне песме попут "Ја посејо лан, баш на Ивандан, карала ме, карала Иванова мајка" или "Иванско цвеће, петровско, зеченим пољем цветало...".
Ови венци се данас стављају на капије и улазна врата кућа, где остају током целе године као заштита дома.
Такође, верује се да девојке кроз исплетен венац треба да гледају рађање јутарњег сунца како би током целе године биле румене и здраве попут њега, док се убрано биље пажљиво чува у кући као лек против разних болести.
Ивањдан је посебно важан за неудате девојке које желе да сазнају своју судбину. Оне данас у саксију саде мало жита, а на Петровдан (12. јула) проверавају да ли је никло. Ако су клице савијене у облику прстена, верује се да ће се девојка ове јесени сигурно удати.
Са друге стране, у виноградарским крајевима Србије на овај дан влада строго правило, не ради се ништа. Народ каже да виногради најбоље расту у периоду до седам дана након празника, јер их лично чува Свети Јован.
Празник се завршава у вечерњим сатима када се у многим селима широм Србије пале велике ватре, такозване иванданске кресове, око којих се окупља омладина, игра и пева. Поред славља, овај дан је вековима служио и за учвршћивање међуљудских односа, па је у народу и данас жив обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме "по Богу и светоме Јовану", бирајући духовно сродство које се сматра светињом.