НАВОДЊАВАМО САМО 8% ОРАНИЦА Капацитет Канала ДТД чак пет пута већи од онога што се користи У БОРБУ ПРОТИВ СУШЕ УЛОЖЕНИ МИЛИОНИ, ДОЛАЗЕ БОЉИ ДАНИ

Држава је пре 13 година од Развојног фонда Абу Дабија узела кредит од 97 милиона долара за изградњу и обнову система за наводњавање, а завршетак пројекта најављен је до краја ове године

Све дужи периоди без падавина, високе температуре и недостатак воде последњих година повећавају ризике у биљној производњи. Пољопривредници су због тога често принуђени да сами копају бунаре, чији капацитети углавном нису довољни за наводњавање већих површина. 

Један од њих је Исидор Богдановић из Трбушана код Чачка, који обрађује око 40 хектара. Чим је завршена модернизација хидросистема Чачак–Парменац, пријавио се за прикључак.

- Овај заливни систем значи много, посебно последњих година, када имамо екстремне суше које трају и до три месеца. Били смо принуђени да копамо бунаре, али они нису могли да задовоље потребе - каже Богдановић за РТС. 

Систем Чачак–Парменац покрива око 400 хектара 

Систем за наводњавање Чачак–Парменац изграђен је пре седам деценија, а „Србијаводе“ су га пре три године модернизовале и изградиле канал дуг пет километара. Више од стотину корисника добило је прикључке и могућност да наводњава њиве, док је вредност инвестиције из Фонда Абу Дабија износила 5,7 милиона евра. 

Према речима Ивана Петровића, инжењера за одржавање овог система, тренутно се наводњава око 400 хектара обрадивих површина у селима Пријевор и Трбушани. 

За ову годину планирано је проширење мреже према вишим деловима ових села, где се претежно налазе воћњаци. Вода се захвата из Западне Мораве, код старе бране Парменац. 

Без контроле квалитета воде нема безбедног наводњавања 

Стручњаци упозоравају да изградња инфраструктуре није довољна уколико се истовремено не контролишу квалитет воде и стање земљишта. 

Професорка Марија Ћосић са Пољопривредног факултета указује да површинске воде могу бити оптерећене комуналним и другим отпадним водама, због чега је неопходно редовно праћење њиховог квалитета и, где је потребно, одговарајући третман пре употребе у биљној производњи. 

Анализе воде и земљишта требало би да покажу не само да ли је наводњавање безбедно, већ и које културе највише одговарају одређеној парцели. 

Потенцијал система ДТД пет пута већи од садашњег коришћења 

Велики потенцијал за повећање наводњаваних површина постоји и у Војводини. Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав дуг је око 730 километара и изграђен је првенствено ради одводњавања, али његови вишенаменски канали могу да се користе и за наводњавање. 

Из система ДТД тренутно се наводњава око 100.000 хектара, док се његов потенцијал процењује на приближно пола милиона хектара. 

Ипак, део каналске мреже је запуштен и недовољно одржаван, што ограничава коришћење расположивих капацитета у периодима суше. 

Најављено наводњавање још 122.000 хектара 

Министар пољопривреде Драган Гламочић најавио је да би пројекат који се финансира из Развојног фонда Абу Дабија требало да буде завршен до краја године. 

Према његовим речима, реализацијом пројекта требало би да буде омогућено наводњавање више од 122.000 нових хектара пољопривредног земљишта.

Стручњаци, међутим, наглашавају да повећање површина под системима мора да прати рационално коришћење воде и правилно управљање земљиштем. Пре подизања засада препоручују агрохемијске анализе и избор култура у складу са особинама земљишта. 

Посебно упозоравају да на најплоднијим војвођанским ораницама треба пажљиво планирати подизање вишегодишњих засада, јер су та земљишта првенствено погодна за ратарску и повртарску производњу.

(SD.rs)