Грађевинци копали темеље, па налетели на право благо! Испод земље их чекала три пуна ћупа са новчића старим 1.800 година
Током грађевинских радова случајно је откривено више од 40.000 римских новчића који су у античко доба служили као привремена банка.
Приликом извођења грађевинских радова на проширењу једног стамбеног објекта у месту Сенон, смештеном у севернофранцуској регији Лорена, радници су наишли на несвакидашњи историјски налаз - три керамичке посуде из античког доба које су скривале више од 40.000 римских новчића укупне масе близу 88 килограма.
Научници из Француског националног института за превентивна археолошка истраживања (ИНРАП) анализом су утврдили да ове амфоре, чија се старост процењује на око 1.800 година, нису закопане као тајни штек у тренуцима ратних опасности, већ су највероватније имале улогу својеврсне "привремене банке" за свакодневне финансијске трансакције. На ово епохално откриће наишло се потпуно ненадано током ископавања на парцели од око 1.500 квадратних метара. Стручњак за нумизматику Венсан Женевјев појаснио је да су посуде наменски положене у наменске јаме и додатно осигуране крупним камењем како би стајале стабилно.
Главни део новчане масе био је распоређен у прва два керамичка суда:
• Прва амфора садржала је близу 38 килограма новчића, што броји негде између 23.000 и 24.000 појединачних комада.
• Друга посуда тежила је око 50 килограма и у њој се налазило отприлике 18.000 до 19.000 кованица.
• Трећа амфора била је малтене празна, с обзиром на то да су археолози у њој затекли свега три новчића.
Комплетна тежина овог нумизматичког блага износи око 88 килограма, а процене стручњака говоре да је новац похрањен у земљу у периоду између 280. и 310. године наше ере. На кованицама су уочљиви ликови императора који су стајали на челу краткотрајног Галијског царства, као што су Викторинус, Тетрик Први и Тетрик Други, чија се владавина одвијала између 260. и 274. године.
Антички финансијски систем
Иако је на просторима ове регије до сада регистровано тридесетак сличних археолошких остава, овај локалитет је специфичан јер јасно документује постојање организованог модела пословања са готовином. Према наводима стручног тима из института ИНРАП, овде је реч о комплексном финансијском механизму у оквиру којег су се обављале сталне уплате и исплате новца, што у великој мери подсећа на функционисање данашњих банака.
Сенон је у епохи антике важио за кључно седиште келтског племена Медиоматрика, а чињеница да се у непосредној близини налазио и војни логор отвара реалну претпоставку да су ова средства била опредељена за редовне плате војника. Историјски извори и археолошки налази такође сведоче да је током 4. века читаво ово подручје страдало у великом пожару, након чега је уследила делимична санација насеља, да би потом претрпело ново разарање и остало потпуно пусто. Из којих разлога је оволика количина новца остављена без надзора и трајно заборављена, за науку и даље представља велику енигму, преноси Ало