“ТИХИ УБИЦА” ПОСЕБНО ОПАСАН У РАНУ ЗОРУ Осећате се савршено здравима, а притисак само СКАЧЕ Кардиолог открива да ли треба ПИТИ ТЕРАПИЈУ и кад немате тегобе
Висок крвни притисак се назива „тихим убицом“.
Можемо да се осећамо савршено здравима, а да имамо крвни притисак 160–179 / 100–109 ммХг. У овој ситуацији, иако верујемо да смо добро, повећан је ризик од срчаног и можданог удара, оштећења бубрежне функције или промена на крвним судовима ока.
Вредности крвног притиска нису исте током дана. Природно је да је крвни притисак нижи када се одмарамо и током ноћи. Међутим, код једног броја пацијената са хипертензијом нема овог „природног ноћног пада“ притиска, а управо оваква ситуација представља идеалну подлогу за развој компликација које се, нажалост, некада могу завршити и фаталним исходом.
Стручњаци наглашавају да крвни притисак није случајна вредност која се мења без разлога. Он је резултат сложеног деловања бројних механизама у организму, чији је основни задатак да обезбеде довољан проток крви до свих органа, а пре свега до мозга и бубрега.
Управо су ова два органа најважнији регулатори крвног притиска. Сви ови процеси одвијају се потпуно аутоматски, без наше свести и могућности да на њих директно утичемо. Током дана, када смо физички и ментално активни, потребе организма за кисеоником и хранљивим материјама су веће, па је и крвни притисак природно нешто виши. Током физичког напора или интензивнијих активности он може привремено да порасте и знатно изнад уобичајених вредности.
Код здравих особа, међутим, након неколико минута одмора крвни притисак се брзо враћа у нормалне границе, док код особа са хипертензијом остаје повишен знатно дуже. Ноћу се организам одмара, успорава се рад већине органа, па се смањују и њихове потребе за протоком крви.
Због тога је нормално да се крвни притисак током сна снизи за најмање 10 до 15 одсто у односу на дневне вредности. Такав образац назива се „dipper“ статус и представља знак здраве регулације крвног притиска - каже у разговору за Здравље Курир кардиолог прим. др сц. мед.Владимир Митов, шеф Одељења инвазивне кардиологије Здравственог центра Зајечар.
Доктор појашњава да је, с друге стране, једна од карактеристика артеријске хипертензије, односно високог крвног притиска, изостанак овог физиолошког ноћног пада.
Код ових пацијената крвни притисак остаје повишен и током сна, што називамо „non-dipper“ статусом. Бројна истраживања показала су да управо овакав образац представља значајан фактор ризика за настанак можданог удара, инфаркта срца, срчане слабости и хроничне болести бубрега – упозорава др Митов.
Зашто су мождани и срчани удар чешћи током јутра?
Наш саговорник појашњава да пред само буђење организам почиње да лучи хормоне који припремају тело за почетак дневних активности. Ови хормони изазивају природан јутарњи пораст крвног притиска.
Код особа које болују од хипертензије тај јутарњи скок крвног притиска често је много израженији, због чега се управо у раним јутарњим сатима чешће јављају инфаркт миокарда и мождани удар.
Важно је разумети да крвни притисак који меримо на надлактици није присутан само у крвним судовима руке. Исти притисак оптерећује крвне судове у мозгу, срцу, бубрезима, очима и свим другим органима. Дуготрајно повишен притисак постепено оштећује њихове зидове и доводи до трајних промена које се развијају годинама. Управо због тога артеријска хипертензија носи назив „тихи убица“ - наглашава др Митов.
Око 47 одсто одраслог становништва у Србији болује од повишеног крвног притиска, наводе стручњаци "Батута".
Лекари упозоравају да добар број пацијената није свестан да има повишен притисак. Велики проблем је и чињеница да неки пацијенти не пију редовно прописану терапију. Просечна вредност горњег крвног притиска код мушкараца је 135, а код жена 130 ммХг.
Да ли је терапија потребна ако немамо симптоме?
Др Владимир Митов прецизира да већина пацијената годинама има хипертензију, а нема никакве или има веома благе тегобе, док се у исто време неприметно развијају оштећења срца, мозга, бубрега и крвних судова.
Нажалост, многи због одсуства симптома сматрају да им терапија није потребна и нередовно узимају прописане лекове. Када се коначно појаве симптоми, они најчешће нису последица самог повишеног крвног притиска, већ већ насталих оштећења циљних органа. Тада је болест често у одмаклој фази, а део промена више није могуће у потпуности излечити.
Због тога лекари инсистирају на правовременом откривању хипертензије, редовном мерењу крвног притиска и доследном узимању прописане терапије. Циљ лечења није само снижавање бројки на апарату за мерење притиска, већ дугорочна заштита мозга, срца, бубрега и свих крвних судова од трајних и често неповратних оштећења - закључује др Митов, пише Курир.
