Пре 170 година рођен је Никола Тесла – симбол науке, визије и генијалности: Научник чије идеје и данас обликују будућност
Никола Тесла, генијални иноватор чији изуми су преобразили човечанство, рођен је пре 170 година, 10. јула 1856. године.
Визионар, ћудљиви самотњак, Тесла је свету подарио око 300 патената, а без појединих од њих савремена цивилизација би била незамислива.
Рођен је у Смиљану, Лика, која се тада налазила у склопу Војне границе Аустријског царства, данас Хрватска.
Отац Милутин Тесла био је свештеник Српске цркве, односно Карловачке митрополије.
Мајка Георгина, Ђука, такође је била из свештеничке куће, кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић. Био је четврто од петоро деце у породици.
Отац Милутин је пре православне богословије у Плашком завршио аустријску војну школу. Као свештеник служио је код Грачаца, па у Сењу, где се тегобно живело пошто је тамошња српска заједница била невелика. Потом добија парохију у Смиљану, недалеко од Госпића, у средишту Like, где је Никола Тесла рођен 28. јуна, по јулијанском календару који користи Српска црква, односно 10. јула по грегоријанском.
Деценијама касније Тесла се сећао завидне библиотеке која је постојала у родитељској кући. Отац Милутин се осим свештеничке службе бавио публицистиком, био је сарадник појединих београдских и новосадских листова, најчешће под псеудонимом као Родољуб Правичић.
Никола Тесла школовао се, после родног Смиљана, у Госпићу и Раковцу. Студирао је на Политехници у Грацу, да би касније покушао да настави у Прагу, али студије није привео крају. Са једне стране, вероватно је био разочаран оним што је високо школство тада нудило, са друге, пратиле су га материјалне недаће. Стипендије на које је рачунао није добио, а очева смрт априла 1879. додатно је отежала ситуацију. Ометала су га вероватано и широка, разбарушена интересовања. Све време је, рецимо, помно пратио и књижевну продукцију, што га никада није напустило. Деценијама доцније, десетак универзитета ће му доделити почасна звања доктора наука.
Радио је у Марибору, Будимпешти, у Паризу од 1882. па у Стразбуру, тада у саставу Немачке. Одатле се 1884. сели у Сједињене Америчке Државе.
Пошто је у Паризу радио за компанију Томаса Едисона, чувеног иноватора и успешног предузетника, држао је да ће у окриљу Едисонове компаније остварити замисли које су га преокупирале, иновације које је осмислио. У САД је, уосталом, и допутовао са Едисоновим препорукама.
Није непознато да је идеју за полифазну електричну енергију, његову кључну иновацију, Тесла имао још у Будимпешти.
У САД, у Њујорку, 1885. године, оснива предузеће "Тесла Арц & Light Co.", са којим ће започети реализацију својих иновација.
Од 1887. до 1890. године пријавио је своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Проналаске је јавности приказивао највише у Америчком институту електроинжењера.
У том периоду Тесла обелодањује проналаске обртног магнетног поља, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце, низ изума на којима ће се темељити потоњи развој електротехнике.
Потом се догодио тежак сукоб са Едисоном. Амерички иноватор Томас Алва Едисон, који је тада уживао огроман углед, претходно је развио мрежу која је подразумевала коришћење једносмерне електричне енергије, у шта је такође уложио велика средства.
То је надаље значило да је Теслина иновација са употребом полифазне електричне енергије реметила темеље Едисонове компаније.
Из невоље Теслу је тада извукао Вестингхаус, који му је омогућио средства неопходна за реализацију замишљеног. Компанија Vestinghaus откупила је првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.
Од 1888. са стручњацима Vestinghausa у Питсбургу ради на практичном остварењу својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.
У редован рад она ће бити пуштена 15. новембра 1896. године. Снабдевала је град Бафало електричном енергијом.
Када се Вестингхаус касније нашао у финансијским невољама, Тесла је одустао од процента који је предвиђао уговор, чиме је компанија његовог добротвора спасена. Сам Тесла отуда никада није успешно зарадио од својих чудесних изума.
Потом се посветио проблематици високих фреквенција, рендгенским зрацима, иновацијама које ће омогућити радио системе, односно развој радио-технике, бежичне телеграфије, радара, на чему су тада паралелно радили и други иноватори.
Врховни суд САД ће 1943. постхумно Тесли признати патент 645.576, чиме је уважена чињеница да је био пионир радио технике, о чему је постојао спор са Марконијем.
Од 1899. углавном је живео и радио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и Вандерклифу.
Приликом боравка у Европи 1892. године држао је предавања у Лондону и Паризу, да би се затим запутио у Лику, где му је мајка била на умору. Првих дана јуна те 1892. допутовао је у Србију, где је помпезно дочекан. У Београду га је тада примио краљ Александар Обреновић.
Човек који је својим изумима неизмерно задужио човечанство овај свет напустио је усамљен и сиромашан, чему је извесно допринела и чињеница да је доживљаван као особењак, са извесним фиксацијама, као што су хигијена или поједини бројеви. Био је доследан вегетаријанац. Последњих година омиљено друштво били су му голубови. Главни, ако не и једини приход којим је тада располагао била је пензија коју му је доделила Краљевина Југославија. Живео је у апартману 3327, на 33. спрату хотела Њујоркер.
Умро је 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута, по званичном налазу од срчане тромбозе.
По претходно израженој жељи испраћен је композицијом "Аве Марија" Франца Шуберта и песмом "Тамо далеко", уз виолинску пратњу Златка Балоковића. Њујоршки градоначелник Ла Гуардиа приметио је тада: "Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаће још веће".
Пошто је одлуком суда САД за јединог наследника проглашен Сава Косановић, његов сестрић, у то време дипломата Југославије, Теслина заоставштина, односно оно што је од ње остало, допремљена је у Београд педесетих.
Мерна јединица магнетне индукције названа је по њему о стогодишњици рођења, 1956. године.
Грађа из заоставштине Николе Тесле уврштена је 2003. године у Унесков регистар Памћење света.
Августа 2010. Влада Србије одлучила је да се дан рођења Николе Тесле, 10. јул обележава као Дан науке у Србији.