КОЛИКО ЗАИСТА ТРАЈЕ АУТОМАТСКИ МЕЊАЧ? Стручњак открива шта НАЈВИШЕ СКРАЋУЈЕ ЊЕГОВ ВЕК
Аутоматски мењачи све су чешћи избор возача, али многи и даље сумњају у њихову поузданост. Стручњаци објашњавају које врсте постоје, колико могу да трају и када је редован сервис неопходан.
Аутоматски мењачи последњих година постали су стандард у све већем броју нових аутомобила, али међу возачима и даље постоји дилема колико су поуздани и да ли захтевају скупо одржавање.
Марин Морава, технички саветник Хрватског аутоклуба (ХАK), објашњава да разлога за страх углавном нема, али да је важно разумети разлике између појединих типова мењача. Важно је, међутим, напоменути да у овом тексту нису обухваћени CVT мењачи.
Већина аутоматских мењача који се данас уграђују у мање и аутомобиле средње класе заправо су роботизовани мануелни мењачи са једном или две суве спојнице.
Kод њих улогу папучице квачила преузимају електромотори или електрохидраулични систем, који аутоматски управља укључивањем и искључивањем спојнице, као и променом степена преноса.
Промена брзина обавља се помоћу електромотора или хидрауличног система са уљем под притиском, без потребе да возач користи ручицу мењача као код класичног мануелног мењача.
Предности и мане
Предност ових система јесте што углавном не захтевају редовно одржавање, баш као ни класични мануелни мењачи. У пракси без већих проблема могу да пређу између 250.000 и 350.000 километара.
Осим тога, економичнији су од старијих аутоматских мењача, једноставнији за одржавање и ређе имају проблеме са заптивањем или цурењем уља.
С друге стране, већи и снажнији аутомобили најчешће користе аутоматске мењаче са мокрим спојницама. Овакви мењачи пројектовани су за већа оптерећења, већи број степена преноса и вучу приколица, па пружају виши ниво удобности и издржљивости.
За разлику од роботизованих мењача са сувом спојницом, код система са мокрим спојницама редован сервис је веома важан. Уље у њима не служи само за подмазивање, већ и за хлађење и испирање спојки које се током рада хабају.
Временом се у уљу накупљају ситне честице настале хабањем, које задржавају филтери. Ако се замена уља и филтера предуго одлаже, талог може да се наталожи у унутрашњости мењача и хидрауличном управљачком блоку, што може изазвати проблеме у раду вентила који управљају променом брзина.
Због тога стручњаци препоручују да се код аутоматских мењача са мокрим спојницама уље и филтери мењају на сваких 45.000 до 60.000 километара.
Ако се правилно одржавају и не користе често за вучу великих терета или изразито спортску вожњу, ови мењачи могу да буду изузетно дуготрајни и поуздани.
Управо редовно одржавање представља кључ дугог радног века, без обзира на то да ли аутомобил користи роботизовани или класични аутоматски мењач.