БАХАТИ КУПАЦ У ЕУ МОЖЕ ДА ОСТАНЕ ПРЕД ВРАТИМА ПРОДАВНИЦЕ, А КОД НАС? Ево у којим случајевима је забрана уласка у радњу могућа и у Србији
Несумњиво је да у продавницама, као и на другим местима на којима долази до интеракције међу људима, понекад избијају сукоби, најчешће вербални.
Али, да ли је то или неко друго непримерено понашање довољан разлог да продавцу, трговцу или власнику објекта омогући да некоме забрани улазак у радњу?
Недавно се управо то догодило у Немачкој, где је суд потврдио одлуку једне трговине да одређеној особи забрани улазак јер је узнемиравала друге купце и остављала робу на погрешним местима.
Ако је неко крао, претио запосленима, био насилан или реметио ред, власник или овлашћено лице могу му забранити улазак или затражити да напусти објекат
Да ли је тако нешто могуће и у Србији и која правила важе на нашем тржишту, питали смо правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића.
Он каже да Закон о заштити потрошача не садржи ниједну одредбу која непосредно уређује ову област, али да се у одређеним ситуацијама особа ипак може удаљити из продавнице.
– Забрана уласка у продавницу није предмет Закона о заштити потрошача. Међутим, ако неко краде, озбиљно нарушава ред, узнемирава друге купце или угрожава безбедност, може бити удаљен из објекта – каже Драгић.
Према његовим речима, забрана уласка није прописана посебним законом, већ може произилазити из интерних правила пословања које доноси власник или трговац.
Забрана уласка не сме бити заснована на раси, националности, полу, вери, инвалидитету, старости или било ком другом законом заштићеном личном својству
– У нашој пракси до сада није било случајева да нам се потрошач обратио због забране уласка у продавницу или трговински ланац. То, међутим, не значи да таквих случајева нема. У већим трговинским ланцима постоји обезбеђење које поступа према интерним процедурама и, у појединим ситуацијама, може некоме да не дозволи улазак – објашњава Драгић.
У Србији не постоји јединствен закон који посебно уређује забрану уласка у приватне продавнице или друге пословне објекте отворене за јавност. О оваквим ситуацијама одлучује се применом више прописа, пре свега правила о праву својине, јавном реду и миру и забрани дискриминације.
Како је у Европи
У већини европских држава власник приватне продавнице може да забрани улазак појединим особама, али само ако за то постоји оправдан разлог.
У Немачкој је таква забрана дозвољена, али не сме бити дискриминаторна нити супротна добрим обичајима, а суд може да преиспита њену оправданост. Слична правила важе и у Аустрији, где се право на забрану заснива на такозваном „праву домаћина“, као и у Швајцарској, где произилази из права својине. У Италији је могуће удаљити особу која нарушава ред, али трајна забрана уласка без оправданог разлога није општеприхваћена пракса. У Великој Британији, с друге стране, приватни власници имају широка овлашћења да појединим лицима ускрате улазак у своје објекте.
То значи да власник или овлашћено лице могу забранити улазак особи која је крала, претила запосленима, била насилна или на други начин озбиљно реметила ред и безбедност.
С друге стране, ако је забрана изречена без оправданог разлога или због неког личног својства – као што су раса, националност, пол, вера, инвалидитет, старост или друго законом заштићено обележје – она може бити противправна и представљати дискриминацију.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.