ЛЕПА ЕЛЕОНОРА ЗБОГ ЉУБАВИ МЕЊАЛА ИТАЛИЈУ ЗА САЛАШ КОД АПАТИНА: У Србији сам пронашла оно што на Западу више не постоји – СЛОБОДУ Италијанка с мужем и децом музе козе и прави сир

Уместо ужурбане свакодневице на Западу, изабрала је природу, породицу, козје млеко и слободу.

Када је Елеонора Ломбарди први пут на интернету видела фотографије Сомбора и српске покрајине Војводине, знала је да је пронашла „своје место“. Рођена у Италији, одрасла на мору, школована као психолог, живот је није одвео у неку престижну клинику, већ на мирни салаш у Србији. И не само да се није покајала – данас, каже, не би мењала ни тренутак у Свилојеву за повратак на Запад.

Заправо сам одувек сањала о животу у природи. Кад сам видела Сомбор на интернету, то је била љубав на први поглед. Дошла сам туристички неколико пута, и уживо је све било још лепше. Онда сам решила – селим се. Нисам се двоумила ни секунде, каже Елеонора.

Од Италије до салаша код Апатина
Најпре је живела у Сомбору, сама, али никада  се није осећала усамљено. Упознала је пуно људи и врло брзо имала осећај да припада. Убрзо је упознала Данијела, заљубила се, преселила на село и упустила у живот о каквом је, каже, само сањала.

Данас Елеонора и њен муж, пољопривредник и сточар из Војводине, живе у селу Свилојево. Имају двоје деце, гаје краве, козе, овце, коње, кокошке и псе. Производе козји сир, јаја, домаће чајеве, јабуково сирће и природну козметику – све што им је потребно за живот, труде се да направе сами.

Елеонора свакодневно брине о фарми на којој узгаја козе, краве, овце, кокошке и псе, а највише се поноси производњом сира. Козе музе ручно, два пута дневно – без обзира на празник, кишу или снег. Сир прави по старим италијанским рецептима, користећи опрему коју је донела из домовине. Поред козјег сира, има и домаћа јаја, а прави и јабуково сирће, чајеве, па чак и природну козметику. Све што користи – од сапуна до пасте за зубе – сама прави, трудећи се да елиминише хемију из свакодневног живота. Њена производња је готово потпуно органска, иако још нема званичан сертификат, а највеће признање, каже, јесте здрав и срећан живот њене породице.

Још смо на почетку, али имамо визију. Музем козе ручно, сваког дана, празник или не. Сир правим по италијанским рецептима, опрему сам донела из Италије. Имамо и домаћу козметику – сапун од козјег млека, пасту за зубе, све правим сама. Чак ни за чишћење куће не користимо хемикалије, прича Елеонора, чији дан почиње пре зоре и не стаје док сви на фарми нису збринути.

Слобода у Србији
За себе каже да је у Србији пронашла оно што на Западу више не постоји – слободу.

Тамо се све врти око новца. Људи су робови система, сања се о летовању две недеље годишње. Овде слобода још постоји – на селу, у природи. Ја знам шта једем, знам како сам то произвела, и то је за мене слобода, каже.

Италијани, додаје, превише компликују живот, опседнути су изгледом и утисцима. Срби, бар они које је упознала у покрајини Војводини, више воле једноставан живот, спремни су да помогну, топло прихватају.

У Италији никад нисам имала овакав осећај припадности. А овде, иако нисам одавде – осећам да припадам. Српски сам научила брзо, избегавала сам енглески, да ме не успори, додаје.

Еколошка фарма, дете без хемије, живот без страха
Елеонора и Данијел све раде у складу с природом. Њихово дете једе само домаћу храну – без шећера, конзерванса, индустријских квасаца. Све припрема сама, чак и сладолед.

„За две и по године није било болесно, ни једном. Само му је мало цурио нос. Чај и мед су решили све. Живи напољу, са животињама, без страха, слободно.“

Оно што је затекла у Србији, додуше, није било све по њеној мери. Посебно је боли однос људи према природи:

Најгоре ми је што људи бацају ђубре свуда, секу шуму као да је то нормално, а прскају отровима без икакве свести. То је тешко за гледати, признаје, али додаје да и даље види више доброг него лошег.

„Не бих се вратила – овде сам нашла мир“
У Италију се вратила свега неколико пута. Каже да се тамо више осећа као странац.

„Овде сам нашла баланс. Не бих се никада вратила. Волела бих да једног дана живимо на салашу поред шуме. Обожавам шуме.“

Елеонора додаје да иако није лако – вреди. Тренутно производе само за себе и оно што претекне продају, али интересовање постоји, људи све више траже квалитетну храну.

„Кад знам да сам све произвела сама, и ставим то својој породици на сто, то је осећај који не може да се купи.“

За крај, шта би поручила свима који сањају о другачијем животу?

„Не чекајте да вас неко пусти да будете слободни. Слобода се узима, она се ствара. Није савршен живот, није лак, али је мој – и то је довољно.“

Елеонора Ломбарди из Италије живи живот из снова – али не на обали Јадрана, већ у срцу Србије. У земљи у којој многи виде само проблеме, она је пронашла слободу, љубав, мир – и смисао, пишу Лепоте Србије.