Деценијама сте радили, а у Фонду ПИО нема вашег стажа? Обавезно проверите те податке, а ево како да докажете године рада које недостају

Велики број грађана први пут провери своје податке у матичној евиденцији Фонда ПИО тек када се сасвим приближи тренутку одласка у пензију. Управо тада, на самом крају радног века, многе дочекају непријатна изненађења. Дешава се да у званичним подацима недостаје неколико месеци, па чак и неколико година рада. У неким случајевима нема података о оствареној заради, док за поједине периоде рада не постоје баш никакви подаци, па чак ни она најосновнија, "обична" пријава на осигурање.

За будућег пензионера ово представља огроман проблем који директно угрожава његова права. За државу и Фонд ПИО искључиво су битни они подаци који званично постоје у службеној матичној евиденцији.

Зато је, уколико неки период рада није евидентиран, неопходно покренути поступак и тај стаж доказати. Основно правило гласи, што се овај проблем раније открије, знатно су веће шансе да се пратећа документација успешно пронађе и да се подаци у бази званично допуне. Ако сте се нашли у оваквој ситуацији и сазнали да за неке периоде вашег рада нема одговарајућих података, не треба да очајавате. У већини случајева овај проблем је решив, али је од кључног значаја да будете детаљно упознати са начинима на које и сами можете помоћи у овом процесу.

Зашто је пријава на осигурање први и најважнији корак?

Када се званично утврди да неки период радног стажа недостаје у систему, први и основни корак јесте да се прецизно утврди шта тачно није у реду. Проблеми са којима се грађани суочавају нису исти, па од саме природе проблема директно зависи и начин на који ће се он решавати:

Недостаје само податак о заради: Ово је донекле једноставнија ситуација јер у бази постоји евидентиран стаж и сама пријава на осигурање, што значи да постоји јасан траг да је особа заиста била осигурана, па је и поступак доказивања лакши.

У евиденцији уопште не постоји податак да сте радили (нема пријаве): Ако нисте ни пријављени на осигурање, ситуација постаје прилично комплексна и тешка за решавање.

Закон јасно прописује основе осигурања. Пријава на осигурање представља основни и базични доказ да је неко лице радило и по том основу зарађивало, без обзира на то да ли је реч о класичном запослењу, обављању самосталне делатности или бављењу пољопривредом. Сваки рад чији је основни циљ остваривање зарада представља законски основ за почетак периода стажа, односно обавезну пријаву на осигурање.

Како се проблем решава код самосталних делатности и пољопривредника?

Уколико се утврди да подаци недостају онима који су се бавили самосталним делатностима или пољопривредом, ситуација се знатно лакше решава него код класичних радника:

1. Самостални делатници (Предузетници)

Они су своју делатност морали да пријаве на законом прописан начин. У зависности од тога о ком се историјском периоду ради, званична евиденција о њиховом пословању постоји или код одређених државних органа или у бази Агенције за привредне регистре (АПР). Свако ко је водио предузетничку радњу или предузеће тачно зна на који начин је регистровао ту делатност, па самим тим зна и на којим адресама треба да затражи доказе. Такође, многи грађани доказе о почетку обављања делатности чувају у сопственим приватним архивама, а ти документи су углавном сасвим довољни да Фонд ПИО званично региструје пријаву на осигурање.

Поједине специфичне самосталне делатности доказују се уписом у евиденције одговарајућих репрезентативних удружења. То се односи на:

Адвокатске коморе
Такси удружења
Удружења новинара, музичара или спортиста
Ове делатности се доказују издавањем одговарајућих уверења која ова репрезентативна удружења и коморе издају искључиво на основу својих службених евиденција.

2. Пољопривредници

Код пољопривредника је ситуација специфична јер они не морају да поседују чак ни такве врсте регистрационе документације. Код њих се веома ретко дешава да је пријава на осигурање потпуно пропуштена. Међутим, уколико се то ипак догоди, они своју делатност доказују испуњавањем јасних законских услова у погледу површине земљишта које припада њиховом пољопривредном домаћинству, односно газдинству. Уколико су уредно плаћали доприносе за пољопривредну делатност, не би требало да имају никакве проблеме у поступку доказивања стажа.

Запослени у најтежој ситуацији: Шта када послодавац закаже?

Запослени радници се налазе у убедљиво најтежој и најнезахвалнијој ситуацији када им у бази недостају подаци. Пре свега, радници не могу сами себе да пријаве на осигурање, та законска обавеза је искључиво лежала на њиховом послодавцу.

Уколико је послодавац уредно и на време извршавао своје законске обавезе, проблем се на крају обично своди на пуко проналажење техничких података који недостају. Некада је разлог непостојања података у бази обична административна грешка, документација физички постоји код послодавца, али из неког разлога није успешно евидентирана у бази матичне евиденције. Међутим, ако запослени никада није био званично пријављен, доказивање постаје драстично компликованије. Посебно су проблематични и критични случајеви када је од периода запослења прошло много година, а фирма у којој је радник радио више уопште не постоји.

Даљи ток и успешност решавања проблема зависе од статуса саме фирме.

Ако фирма и даље постоји или има правног следбеника, у том случају ситуација је обично знатно повољнија за радника. Фонд ПИО тада може службеним путем да реагује и од фирме или њеног правног следбеника затражи сву потребну документацију. У обзир долази следећа писана документација:

Уговор о раду
Документи о коришћењу годишњег одмора
Обрачуни зарада
Картони зарада
Евиденција о присуству на послу
Суштински, када се у овом поступку доказује радни однос, апсолутно сви писани трагови који потичу из периода запослења могу имати директан утицај на доношење коначне одлуке.

У сценарију када фирма више не постоји и нема правног следбеника, неопходно је самостално прибавити сву расположиву писану документацију. Закон је овде стриктан: период рада се никако не може доказивати изјавама сведока, већ искључиво и једино материјалним доказима. Због тога је један од кључних доказа радна књижица. Иако она више није обавезна у текућој евиденцији периода осигурања, препорука је да се она веома добро и пажљиво чува.

Управни поступак и велика заблуда о уплатама доприноса

Због пропуштања законских рокова за благовремену пријаву, накнадно утврђивање својства осигураника постаје предмет званичног управног поступка. Овај поступак се покреће подношењем захтјева од стране самог послодавца или лично од стране осигураника. Током поступка детаљно се разматрају сви прикупљени и расположиви материјални докази, након чега се доноси званично решење. Уколико се донетим решењем успешно утврди да је неко лице заиста имало статус осигураника у одређеном периоду, то аутоматски значи да ће се одговарајуће пријаве накнадно регистровати у матичну евиденцију.

Међутим, грађани морају бити свесни једне од најчешћих заблуда у пракси, а то је мешање појмова периода осигурања и стажа осигурања.

У пракси се редовно дешавају ситуације да је особа заиста радила и да поседује несумњив доказ о запослењу, али да у систему истовремено уопште нема података који доказују да су доприноси за пензијско осигурање заиста и уплаћени. Ово се односи на све три категорије грађана: запослене, самосталне делатнике и пољопривреднике.

Самостални делатници и пољопривредници сами имају законску обавезу уплате доприноса, па уколико су направили пропуст, могу сами ретроактивно да уплате новац и исправе сопствену грешку. Са друге стране, за запослене раднике доприносе уплаћује искључиво послодавац, због чега се не може рећи да су радници сами одговорни уколико у бази нема доказа о уплатама, али проблем са признавањем стажа и даље остаје.

Да би се радни стаж у потпуности признао, неопходно је да у матичној евиденцији буду регистроване пријаве о стажу и заради (што је у пракси најчешће познато као образац М-4). У тим обрасцима морају бити прецизно наведени подаци о трајању стажа, као и дефинисана основица осигурања или исплаћена накнада. Уколико ових образаца нема за одређене периоде, разлог може бити двострук:

Административни пропуст техничке природе: На пример, унесен је погрешан ЈМБГ радника, због чега систем уопште није дозволио унос података у базу.

Доприноси заиста нису уплаћени: Послодавац уопште није извршио уплату новца на име доприноса.

У погледу признавања стажа, кључну улогу игра и историјски период у ком сте радили. Закон прави јасну разлику:

За периоде рада пре 1994. године: Уколико постоји уредна и чиста пријава на осигурање, у пракси не би требало да буде никаквих проблема око коначног признавања стажа.

За новије периоде рада (након 1994. године): Ситуација је знатно строжа. За ове периоде је потпуно неопходно и обавезно доказати да су припадајући доприноси заиста и уплаћени у буџет.