"БАТУТ" ИЗДАО МЕРЕ ЗА ЗАШТИТУ НАМИРНИЦА ТОКОМ ЛЕТА Ове су најкварљивије, ево шта радити са куваном храном!

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" упозорава грађане да током најтоплијих месеци посебну пажњу обрате на унос течности, избор хране, али и правилно чување и припрему намирница како би се избегла тровања храном и цревне инфекције.

- Током летњих месеци високе спољашње температуре утичу на физиолошке потребе организма, али и на безбедност и здравствену исправност намирница. Због тога је неопходно прилагодити начин исхране и унос течности, а посебну пажњу посветити правилном чувању и безбедној припреми хране, како би се смањио ризик од тровања храном.

Током летњих месеци, услед повишених спољашњих температура и појачаног знојења, неопходно је обезбедити довољан унос течности како би се спречила дехидратација. Препоручује се унос најмање 1,5 до 2 литра воде дневно (8–10 чаша), а код особа изложених високим температурама или већем физичком напору и више. Најбољи избор су вода, расхлађени биљни чајеви (попут чаја од нане) и свеже цеђени воћни сокови. Не препоручује се унос газираних напитака, кафе и алкохола.

Исхрана током летњих месеци треба да се заснива на већем уносу свежег сезонског воћа и поврћа, као важних извора воде, витамина, минерала и дијететских влакана. Предност треба дати свежем поврћу, као и поврћу припремљеном кувањем, кувањем на пари или гриловањем.

Од млечних производа препоручује се избор немасних или мање масних производа, као што су јогурт, кисело млеко и млади сир, док је пожељно ограничити унос пуномасних сирева, кајмака, павлаке и маслаца.

Када је реч о намирницама животињског порекла, предност треба дати риби, пилетини и ћуретини, уз избегавање пржења и поховања. Препоручују се кување, печење или гриловање. Смањити унос сухомеснатих производа и маснијег меса.

Житарице треба свакодневно умерено уносити, по могућству у облику интегралних производа, док лисната теста и масна пекарска пецива треба конзумирати што ређе.

Оброци треба да буду редовни, чешћи и мање обилни (обавезан доручак, лаган ручак, лагана вечера и две дневне ужине). Прескакање оброка током дана, а затим узимање једног обилног оброка у вечерњим сатима, додатно оптерећује органе за варење.

Правилно чување намирница

Током лета храна се знатно брже квари, нарочито намирнице животињског порекла, па је правилно чување и руковање намирницама од пресудног значаја за спречавање тровања храном, упозорава "Батут".

- Најосетљивији су месо, риба, јаја, млеко и млечни производи. Ове намирнице треба чувати у фрижидеру и поштовати препоручени рок употребе. Кувана јела треба охладити што пре након припреме и чувати у фрижидеру најдуже два до три дана.

Посебан опрез потребан је код хране која садржи сирова или недовољно термички обрађена јаја, као што су домаћи кремови, мајонез или поједине посластице, због могућег присуства бактерије Салмонелла. Јаја треба добро термички обрадити, а производе са сировим јајима избегавати током лета.

Због могућности развоја микроорганизама, сладолед је потребно куповати искључиво у објектима који обезбеђују адекватне услове чувања. У случају прекида хладног ланца и отапања производа, поновно замрзавање није безбедно, јер ниске температуре не уништавају микроорганизме, већ само привремено заустављају њихов раст и размножавање.

Свеже воће и поврће пре употребе треба темељно опрати под млазом хладне воде. Препоручује се да се до тренутка припреме поврће чува неопрано у папирним кесама у фрижидеру.

Житарице, брашно и суво воће треба чувати на сувом, хладном и тамном месту, најбоље у добро затвореним стакленим посудама.

Хлеб је најбоље чувати у папирној или платненој врећи како би задржао свежину.

Безбедност хране не зависи само од њеног квалитета, већ и од хигијене током руковања храном и припреме оброка.

Неопходно је:

• прати руке пре припреме хране и пре јела;
• одржавати чистим радне површине, прибор и посуђе;
• користити одвојене даске и прибор који се користи за припрему сировог меса и осталих намирница;
• заштитити храну од инсеката и глодара;
• редовно уклањати отпад из кухиње.

Посебно треба избегавати конзумирање хране која је више сати стајала на собној температури, нарочито меса, месних прерађевина, производа од млевеног меса, јела са мајонезом, кремова и млечних производа, чак и када изглед, мирис и укус не указују на њену здравствену неисправност.

Правилна хидратација, лагана и разноврсна исхрана, редовни оброци, одговарајуће чување намирница и доследно одржавање хигијене представљају најефикаснији начин да се током летњих месеци сачува здравље и спрече цревне инфекције и тровања храном, закључује Институт за кавно здравље Србије.