Данас је Свети кнез Владимир: Обичаји кажу да је ово дан за праштање, милосрђе и мудре одлуке
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 28. јула обележавају празник Светог равноапостолног кнеза Владимира, једног од најзначајнијих владара у историји православља, који је крајем 10. века крстио Кијевску Русију и отворио ново поглавље у духовном и културном развоју источних словенских народа.
Кнез Владимир владао је Кијевском Русијом у другој половини 10. века. У младости је био познат као снажан ратник и пагански владар, али је, према црквеном предању и историјским изворима, након дугог промишљања прихватио хришћанство и 988. године примио крштење. Недуго затим наредио је крштење становника Кијева, чиме је хришћанство постало темељ духовног живота његове државе.
Након обраћења, кнез Владимир променио је начин живота. Историјски извори бележе да је помагао сиромашнима, подизао храмове, отварао школе и залагао се за ширење писмености и хришћанских вредности. Због огромног доприноса ширењу вере, Православна црква га је прогласила равноапостолним светитељем.
Његов празник данас представља подсетник да се истинска снага једног човека не огледа само у власти и моћи, већ и у способности да промени себе и учини добро свом народу.
Народна веровања и обичаји
За празник Светог кнеза Владимира не постоје бројни народни обичаји у Србији, али су у православној традицији сачувана поједина побожна веровања попут оног да верници на овај дан одлазе у цркву, присуствују литургији и моле се Светом кнезу Владимиру за мудрост, снагу и доношење исправних одлука.
Празник се сматра погодним за молитву за мир у породици, слогу међу ближњима и јединство народа. У појединим православним срединама верује се да је овај дан добар за помирење са људима са којима постоје несугласице, по узору на кнеза Владимира који је након крштења променио свој живот и настојао да влада праведно.
Многи верници тог дана чине дела милосрђа или помажу онима којима је помоћ потребна, подсећајући се светитељевог живота након прихватања хришћанства.