ПОЧЕТАК И КРАЈ ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ НА ФАКУЛТЕТИМА Јован Бабић: Многим недужним лицима одузела пуно, али највише тога је ускратила невиним и недужним студентима

Противзаконите блокаде факултета онемогућиле су студирање студентима који нису подржавали блокаде. Они који су подржавали блокаде свесно су сносили последице своје одлуке, и тиме су нанели огромну штету, поготово студентима слабијег материјалног стања и студентима који не живе у граду у којем студирају. Студентима из богатих породица било је лакше, јер им је једина обавеза била да студирају. Захваљујући томе, располагали су са више слободног времена за путовања, на којима су могли да буду потпуно растерећени, без других обавеза и брига.

Обојена револуција ушла је на факултете 25. новембра 2024. године и почела брзо да се шири, па су за три недеље скоро сви факултети били блокирани. Ток обојене револуције имао је више фаза и, као и било који други покрет, имао је развој, врхунац и пад.

Развој обојене револуције

Популарност саме обојене револуције огледала се кроз три термина: студенти, блокаде и протести, и њиховом анализом може се утврдити како се развијала обојена револуција. Сада, када је прошла сама револуција и када је Гугл Трендс уредно записао колика је популарност наведених термина била, можемо лако да анализирамо сам ток револуције.

Детаљан преглед показује 244 индексна поена у недељи пред 1. фебруар, затим видимо драстичан пад прве недеље после 1. фебруара на 127 поена. Следећи врхунац популарности био је у недељи пред 15. март и износио је 197 поена. Дакле, највећа заинтересованост грађана за актуелне догађаје била је у недељама пред 1. фебруар 2025. поготово у недељи пред сам скуп у Новом Саду, до тада је дефинисан термин блокада као и што је тада одређена будућност целог покрета. Тада су друштвене мреже први пут у историји Србије предводиле наратив о некој теми гурајући у други план традиционалне медије.

Раст обојене револуције

Раст обојене револуције или студентског покрета дешава се у децембру и јануару, са смањеном активношћу током празника, и у недељи пред 1. фебруар 2025. године јавља се највећа заинтересованост код грађана за актуелна политичка дешавања. Заинтересованост грађана у јануару била је на врхунцу јер је тада појам пленум и блокаде био нов и нико није знао шта тачно значи, тада је свако био заинтересован да сазна нешто о теми о којој се прича али то је био први пут у 12 година да је политички ангажман опозиције увукао цело друштво у њихову кампању.

Раст популарности или развој покрета је најважнији период за неки покрет јер се тада дефинише будућност истог. Ставови које заступа покрет омогућавају му да се људи придруже покрету и тада је он најслабији и најрањивији. Видљивост и подршка покрета су директно везани за кампању коју води покрет и подршку јавних личности и грађана коју добија.

Сам раст студентског покрета био је до 1. фебруара 2025. када је одржан скуп у Новом Саду и где су људи очекивали да ће им бити објашњено која је сврха окупљања и које су даље инструкције – ништа од тога нису добили. После другог неуспешног скупа 15. фебруара људи су почели да губе заинтересованост за покрет и даље блокаде и обуставе рада – тада можемо видети први пад популарности после скупа 15. фебруара, када је људима било јасно да неће бити ништа од тог покрета, и када су први пут почела да се чују негодовања на обуставама наставе у школама. Нико тада није знао због чега блокира и прекид блокада школа почео је да има смисла јер више нису знали ни зашто блокирају, ни због кога блокирају али ни докле да блокирају. Одбијање пленума да изврши политичку артикулацију је убило жељу за борбом код многих и директно утицало на пад популарности самог покрета.

Пленум

Финансијери обојене револуције осмислили су пленум као имагинарно тело које ће бити центар обојене револуције и као такво створиће довољан кредибилитет код грађана да у кључном тренутку позове на смену власти и постављање прелазне експертске владе. Прелазна влада није нова идеја и била је успостављена после 5. октобра 2000. године.

У литератури („Ненасилна борба у 50 тачака“), која је настала од некадашњег „Отпора“, студенти се сматрају изузетно наивним и поводљивим лицима која су спремна да раде бесплатно ради остваривања туђих циљева. Потребно је само прво да их убеде, а правило које се користи јесте да, ако вам треба више од 10 минута да убедите студента, онда одустанете јер није заинтересован или није наиван.

Пошто је за почетак било неопходно створити кредибилитет и популарност пленума, па га тек онда искористити, сам пленум морао је проћи кроз транзицију из аполитичног покрета у политички покрет. Пошто у Србији не постоји ниједан политички или други актер који је могао да позове на револуцију или блокаде јер није имао кредибилитет да то уради, то је морало да учини фиктивно тело. Зато је пленум осмишљен као аполитично тело у којем су само студенти, који су млади, невини и поштени и који представљају контраст старом систему који је корумпиран.

Пошто је бављење политиком на факултету забрањено, а блокаде су противзаконите, оне никада не би биле дозвољене и толерисане да су одмах рекли да желе да руше тадашњу владу и траже прелазну владу. Зато је прикривени захтев био оставка тадашњег премијера, а самим тим и пад владе и успостављање нове прелазне.

Да би створили тренутну популарност пленума, извршен је прост трансфер популарности са свих осталих актера (јавне личности, инфлуенсери, политичари, невладине организације и опозициони медији), при чему су сви поновили исту поруку, а то је да пленуми воде ову битку и да се они за све питају, док их остали само прате. На овај начин унели су фаталну грешку у сам систем.

Фаталне грешка пленума и обојене револуције

Фатална грешка у неком систему јесте она грешка која може да угаси цео систем, а изрека која се користи у Србији гласи: „Крава да пуну канту млека, па је шутне и проспе.“ У овом примеру фатална грешка је шутирање пуне канте млека и то шутирање је обесмислило то што је крава дала пуну канту млека. Исто тако, и пленуми или студенти напунили су улице, а онда просули сав капитал који су сакупили до тада јер нису на време извршили политичку артикулацију и транзицију из аполитичног у политички покрет и унели нови студентски захтев пре 15. марта, којим би се захтевала прелазна експертска влада, односно оно што смо сви могли да чујемо пред 15. март и што су сви захтевали да студенти ураде, а то је политичка артикулација.

Фатална грешка коју је унео пленум била је почетна слабост, а да би је сакрили, морали су да лажу и да кажу да се не баве политиком и да се ради о студентским захтевима који су базирани на паду надстрешнице. Сада, када је прошло довољно времена, сви знамо да годину дана нису споменули погинуле испод надстрешнице, али су зато тражили расписивање избора и направили студентску листу за изборе. Време је показало да су студенти „пленумаши“ тешки лажови.

Сакривање лажи било је прецизно осмишљено и зато ћемо видети да су говорили да се не баве политиком, али да се баве јавном политиком или јавним проблемима. Сама конструкција потпуно је бесмислена јер се свакако баве политиком, али је коришћена како би оставила отворена врата за промену у будућности. Основна замисао била је да се директно не ограде од политике и да чекају прави тренутак како би артикулисали политички захтев, али то није било лако спровести и то се огледа кроз закаснело додавање захтева после 15. марта. Тада су додата три захтева, од којих је најважније расписивање избора, које је затражено 5. маја.

Сам пленум имао је фаталну грешку коју стране обавештајне службе нису урачунале, а то је да нису могле да контролишу пленум и претворе га у параван који би увек подржао оно што му кажу да подржи, а наивно су везале будућност целог покрета за пленум над којим немају контролу. Очекивале су да ће њихови људи моћи да контролишу пленум, али се испоставило да то нису способни да ураде. На почетку је пленум радио тачно оно што су хтели јер нису имали другу страну на пленуму, али ни у медијима није било притиска на пленум. То се променило пред крај децембра, а већ у јануару видимо фамозну изјаву Иванке Поповић: „Хвала вам, студенти, сада ми преузимамо“, када су схватили да се пленуми ограђују од политике и да не могу да изврше неопходну транзицију из аполитичног у политички покрет, поготово не у веома кратком временском року.

Тада је Мила Пајић, гостујући код Зорана Кесића, позвала на ширење побуне на остале делове друштва јер је тако требало да се одвија побуна.

Пленум, пошто није особа, није могао да буде уздрман ad hominem нападима, односно нападима на личност, али је као имагинарни концепт имао своју слабу тачку, а то је сама подршка коју је имао, као и студенти који су гласали на тим пленумима. Када би студенти повукли подршку пленуму, могли би да изгласају крај пленума, зато су пленумаши одлучили да се ограђују од политике – јер би изгубили подршку на пленуму. Пленум никако није могао да се одбрани од истине јер су до грла били у лажи, а студенти који су долазили на пленуме нису се међусобно познавали и нису имали међусобног поверења, поготово када је рад пленума био потпуно нетранспарентан, када се није знало ко контролише налоге на друштвеним мрежама и када већина студената није подржавала политичку оријентацију.

Узећемо у обзир да је само 50 студената Факултета техничких наука организовано позивало на блокаду, злоупотребљавајући канале комуникације студентских организација, и да је на крају било нешто више од 850 студената на пленуму, или око 5% студената факултета. Тих 50 студената били су организатори блокаде факултета и они су страни плаћеници, док је преосталих 800 студената дошло тамо јер је упућен екстреман позив на акцију у виду блокаде факултета, а одређен део људи био је тамо из техничких разлога, односно да се информише када ће факултет поново почети да ради. Политички острашћени били су мањина и на таквом пленуму, пленуму који је представљао само 5% студената, а тиха већина студената увек је могла да прегласа политички острашћене на пленуму, зато су се пленумаши, страни плаћеници, плашили да изврше политичку артикулацију.

Ситуација за стране плаћенике на факултетима била је повољна све док нико није представљао тиху већину и док су напади били само прости напади на личност или увреде. Али када је изашла истина о пленуму, када је тиха већина представљена на прави начин, када је имагинарни концепт пленума урушен и када су сви упозорени да је једини циљ додавање политичког захтева – додавање тог политичког захтева постало је прескупо за пленумаше и одлучили су да се ограде од политике. А онда су се превише оградили од политике и дошли до тачке после које више нису могли да се врате и изнесу политички захтев. Време је брзо прошло и прошао је 15. март без политичке артикулације пленума, а тада је расут сав капитал који је сакупљен до тог тренутка јер су већ 17. марта прве школе изашле из обуставе рада и почеле нормално да раде. После „просипања кофе пуне млека“ и „промашеног пенала“ није било могуће вратити се назад и поново генерисати толику енергију.

Фатална грешка била је везати судбину целе револуције за пленум који нису могли да контролишу, а тај пленум није стигао да на време, пре 15. марта, изврши политичку артикулацију. Остали су само неки пропали и закаснели покушаји у виду кампање „Ко је крив“ и додавања три захтева, од којих је најважнији расписивање избора.

Да су пленуми другачије поступили и јавно упућивали позиве да се и грађани укључе у студентске протесте, као што је Мила Пајић позивала 31. децембра 2024. године, да су послушали Иванку Поповић 16. јануара, да им је то омогућило да започну транзицију из аполитичног у политички покрет 1. фебруара на скупу у Новом Саду, као на петом скупу „Србија против насиља“, када су били исти говорници са истом улогом, да су током фебруара покренули кампању „Ко је крив“ и да су на крају, после извештаја експертске групе од 5. марта, захтевали прелазну владу пред 15. март, исход 15. марта био би сасвим другачији, поготово када су 4 од 5 полицијских команданата била спремна да одбију да поступају по закону.

Овако су ограђивањем од политике у јануару обесмислили скуп у Новом Саду у фебруару, да би већ 12. фебруара Ђилас, Понош и Јовановић покушали да објасне студентима да се крећу у погрешном смеру, а потврду тога можемо видети у чињеници да је први пут популарност блокадера пала пред крај фебруара, док је заинтересованост грађана за политику и студентски покрет била на врхунцу око 1. фебруара.

Искусним посматрачима било је јасно још 16. јануара да се револуција не одвија у жељеном правцу и зато имамо интервенцију Иванке Поповић.

Догађаје од 28. априла 2025. године, када је декан факултета Патрик Дрид, уз асистенцију полиције, ушао у зграду факултета, многи су доживели као тренутак у ком је постало јасно да је енергија студентског покрета исцрпљена. Међутим, за бројне учеснике и посматраче такав исход био је наговештен већ након протеста од 15. марта, када се могло наслутити да ће до њега убрзо доћи.

У делу „Хронологија“, на дну текста, детаљно се наводи како се кретала обојена револуција.

Хронологија

Из изјава главних актера можемо видети шта је био прави план од почетка и када је ситуација измакла контроли.

10. децембар 2024. када још нису ни били сви факултети у блокади и када је масовна блокада факултета била неколико дана стара Саво Манојловић је написао ауторски текст у коме је навео:

„Зато, ко затражи изборе – тај издаје студенте, издаје правду, издаје Србију. Студенти нису сами, а грађанска побуна је јача од било које политичке игре. Победа је на дохват руке – не мењајте игру која побеђује! Не мењајте играче који добијају! Избори су неизбежни, али избори долазе после победе, не пре ње. Победа режима на изборима у овом тренутку била би пораз свих грађана. Зато опозиција не сме да падне на ову замку.“

31. децембар код Зорана Кесића гостовала је Мила Пајић, тада се представила као студент иако је није ни један пленум предложио.

„Нама су потребне све сфере друштва сви сектори друштва како бисмо ми уопште могли да рачунамо да ће то друштво бити мало боље тако да ово је студентска побуна која не искључује друге паралелне борбе а у тим другим паралелним борбама ми очекујемо и грађане и друге активисте и опозиционе политичаре и просвету и земљораднике све грађане друге.“

6. јануар 2025. Иванка Поповић дала је изјаву Радару.

Како доћи до изборног процеса који обезбеђује смењиву власт?

„Јасно је да студенти не могу и не треба сами да изнесу велики посао промене нашег друштва. Уосталом, они су своје захтеве јасно изнели и на њих очекују прави одзив и суштинско деловање. На нама је да изнесемо остало.

Управо из разлога растућих тензија због неспремности владајуће странке да одговори на здраворазумске захтеве студената, сматрам да је важно да дође до повезивања друштвених и политичких актера који заједно могу да изврше грађански притисак на владајућу странку.

У оквиру ПроГласа такође разговарамо како са грађанима широм Србије тако и са експертима о неопходним мерама надстраначког карактера које би неповратно онемогућиле злоупотребу и узурпирање власти након спровођења транспарентних и фер избора.“

16. јануара Иванка Поповић дала је виралну изјаву, али та изјава је имала јако велику тежину коју пленуми нису увидели.

„Хвала вам што сте то урадили сада ми преузимамо“, а ову изјаву упутила је студентском покрету.

12. фебруар 2025. гостују најважнији опозициони политички актери на Н1 – Здравко Понош, Драган Ђилас, Милош Јовановић.

Сагласни су око тога да је цела опозиција стала иза студентских захтева, али истичу да промене система неће бити без промене власти.

„Студентски захтеви су захтеви опозиције и свих грађана, сваког нормалног човека у овој земљи. Промене система неће бити без промене власти, промене власти неће бити без слободних демократских избора. Ово мора да успе, неће бити добро ако ову власт коначно не претворимо у ружну прошлост. То нико не може самостално, ни студенти нити било која категорија друштва. То ћемо моћи сви заједно као један“, каже Јовановић.

Понош је сагласан да оно што су покренули студенти мора на крају да се претвори у велику промену.

Решење прелазна влада која би створила услове за слободне изборе

Као једино решење за излазак из кризе, саговорници Н1 виде прелазну владу која би створила услове за слободне изборе. Истичу да на изборима који би сада евентуално били расписани нико из опозиције не би учествовао.

„Сви се слажу да су студентски захтеви број један, да они морају да се испуне. Заједнички став је да то што Вучић прича, мада он наравно стално лаже, тако да није битно шта прича, да неки избори које би он заказао за месец и по дана, нису опција за опозицију, ми на таквим изборима нећемо учествовати“ каже Ђилас.

Према речима Јовановића једино решење за излазак из ове кризе јесте прелазна влада, а да се о модалитетима може разговарати.

„Опозиција се показала од почетка крајње одговорно, урађена је једна врло важна ствар, стратешки договор, у вези са две ствари. Прво, да је прелазна влада решење. Једино решење за излазак из ове кризе јесте прелазна влада. О модалитетима можемо да разговарамо, ту имамо нека различита виђења, али то у овом тренутку није најважније. Сада је једини циљ да доведемо ситуацију у земљи до те температуре, до тог степена усијања да Александар Вучић нема куд, него да прихвати једино рационално могуће решење, прелазну владу. Кажем, нисмо близу, нисмо ни далеко, али једно знамо – не може једна категорија то сама да издејствује. Када то кажем, не мислим само на студенте, мислим и на себе лично и на странку коју водим, и на коалицију у којој сам део и на целу опозицију као такву. И друга ствар, такође стратешки важна, сви смо сагласни у опозицији, да никакво учешће у некаквим изборима које би Александар Вучић расписао није могуће. Нити ћемо допустити да се такви назови избори одрже“, истакао је председник Новог ДСС-а.

„Нема учешћа на изборима, под овим условима, наравно, а ова власт никада неће организовати нормалне изборе. До њих се долази кроз неки транзициони механизам, звали га прелазна влада или било којим другим именом и око тога морамо да се сложимо и да се договоримо. Ја сам о томе говорио још пре годину и по, о тој прелазној влади, Вучић је на то бесно реаговао“, каже Понош.

Понош додаје и да опозиција никако не може да покрене емоцију коју су покренули студенти, те да треба да покуша да ту енергију и силу која се појавила каналише. „Свих ових година ова власт је акумулирала гомилу незадовољства, осећаја неправде и свега сличног. То је као једно планинско језеро које се у једном моменту провалило и та вода је кренула као водопад да пада доле. И сви су одушевљени како изгледа тај водопад. То је овај студентски протест. Тај водопад, ако не буде почео да производи струју, ако нема доле турбине – узалуд је то падало. Имаћемо још једну потрошену емоцију. Ја мислим да је посао опозиције да заједно са осталим одговорним актерима у овом друштву помогне да те турбине почну да производе енергију“, истиче он.

3. март 2025.

Проблем је што је мало коме јасно шта ће бити студентска излазна стратегија, након пешачења по Србији од прага до прага, или великог протеста у Београду 15. марта, јер се не најављује политичка или друга артикулација њихове огромне енергије.

И док студенти о томе ћуте, ограђујући се од политике.

4. март 2025. Радомир Лазовић из Зеленог левог фронта:

„Након усвајања закона и констатовања оставке владе, режим има два пута. Или ће препустити прелазној влади да ослободи медије, да заустави политичке притиске на правосуђе и створи услове за слободне изборе или ће Србију одвести у отворену диктатуру и сукобе.

Решење није и не може бити ни Вучићева нова реконструисана влада, ни Вучићеви преварантски избори на које нико неће пристати, већ је решење формирање прелазне владе која би имала орочени мандат да заустави насиље према студентима и „неподобним“ грађанима, да обезбеди процесуирање и кривичну одговорност, да обезбеди слободу медија и створи услове за слободне и фер изборе.

Врло важно, у ствари најважније, ОВАЈ ПРЕДЛОГ МОРА БИТИ ЗАЈЕДНИЧКИ и он мора имати подршку свих политичких актера студената, стручњака, организација цивилног друштва и грађана јер би у супротном он сигурно био изманипулисан од стране режима.“

5. март 2025. НИН: Решење кризе немогуће ван политичке арене: Опозиција и студенти се мимоишли, ко ће политички артикулисати бунт?

Разрешење кризе у којој се Србија налази последњих месеци није могуће без јасних политичких корака. То је чињеница. Та чињеница, међутим, покреће и дебату да ли је могуће да се студентски бунт, којем се у међувремену прикључио и немали део грађана, политички артикулише, на који начин и ко би то могао да учини.

5. март 2025.

Извештај Експертске групе Београдског универзитета о испуњености захтева који је требао да послужи као основа за пумпање и покретање генералног штрајка. Одлука експертске групе требала је да створи легитимитет пленумима да изврше политичку транзицију и да убаце нов захтев за прелазном владом, као студентски захтев, и кажу да државе не жели да испуни захтеве и да је једини начин да се испуне студентски захтеви формирање прелазне владе. На овај начин би захтев за прелазном владом добио легитимитет јер био би некима људима деловао да је дошао спонтано и да су позив упутили студенти.

Поред позива за прелазном владом ишао је и позив на генерални штрајк, исти сценарио као и 2000. године када је покренут генерални штрајк 29. септембра да би већ 5. октобра запалили скупштину. Исто модел је требао да буде и сада као и позив што је упућен недељу пред кључни датум а то је у овом случају 15. март.

Све је пропало јер финансијери нису успели да контролишу пленуме и обезбеде да они изгласају документ који су им проследили, чиме би му дали легитимитет, иако га нису писали студенти, већ страни плаћеници.

Пленум је требао да зада одлучујући ударац и створи легитимитет прелазној влади, а њихова одлука би била базирана на извештају експертске групе Београдског универзитета коју је формирао Ђокић.

6. март 2025.

Одлуку о генералном штрајку донеле су установе културе у целој Србији које ће обуставити рад од 6. марта.

Коментар Ане Брнабић на извештај експертске групе:

„Прочитајте кога не мрзи, има 79 страна, а на 14. страни ће вам утрнути мозак . Видећете да је извештај у ствари позив на обојену револуцију, он је припрема за оно што опозиција каже да је „дан Д“ – 15. март, да се изманипулише јавност и каже да ништа од захтева није испуњено“, рекла је Брнабић.

7. март 2025. Данас

Но, синдикат је, такође, донео одлуку да од 6. марта ступи у генерални штрајк – до даљег. Запослени у НБС штрајковаће до испуњења захтева – односно до повећања зарада.

Подсетимо, ове недеље у штрајк је ступила Београдска филхармонија, а од данас до 9. марта рад је обуставио и Оркестар Народног позоришта.

12. март 2025.

Такође се чују и предлози да „поведу масу“ да скандира „прелазна влада“ како би на тај начин дошло до политичке артикулације студентских протеста у корист опозиције.

Ја мислим да можемо да изведемо неколико сетова, герилских акција. Дефинитивно је да ће бити велика количина људи, не можемо са том масом управљати, сем у неким сетовима герилским. Да ми покушамо један део тог протеста да обојимо политичком манипулацијом, да носе транспарент прелазна влада и неке масе да крену да скандирају прелазна влада. Ми добијемо најбољи могући сценарио. Оно што не можемо да контролишемо је упад у неку институцију, а видећемо да ли ће се то десити или неће – рекла је Мила Пајић.

Срђан Ђурић је рекао да би направио план А, Б и Ц.

– Први случај ако је све мирно, други је ако буде на ивици, а трећи је ако буде хаос. Први случај прелазна влада, скандирање. За друге сценарије немамо план ако дође до хаоса – рекао је Ђурић.

– Да кажемо да имамо 200 људи са нашим организацијама. Ово је океј за прелазну владу. Боље да хајпујемо и дижемо тензију са неким слоганима „Нема назад“. Прелазна влада је океј, али и то би значило да у неком моменту би требало опозиција да се појави – каже Цвијетић.

Већина Факултета је за експертску владу. Треба да се маскирамо сви, ја ћу носити маску. И они су људи који се не боје насиља. Има екипу која би била насилна. Ићи ће маскирани – каже Бранислав Ђорђевић.

– Слажем да би било најбоље да се деси нека пиздарија, али није у нашој моћи да се реализује, јер тај број људи не можеш да контролишеш. Значи биће смешно ако крене 30, 50, 100 људи, крене према скупштини. Мислим да то ће или кренути, оно, неки потпуно, ја се надам потпуни лудаци из масе неки Чачани, неки Краљевчани, да буде феноменално и очекујем да то нешто може да се деси али не верујем да ће то да се деси ако крене 30 твојих лојалиста и не знам шта уради – каже Пајић.

– Вучић ће бити ту 16. Ми немамо никакав легитимитет да њега сменимо у овом тренутку, нажалост, мени се то не свиђа али је тако. Једино што може да се деси је да се њему нешто деси. Да га убију. То је једино што може њему да се деси или да он оде а треће опције нема.

13. март Никола Буразер

Суочен са могућим сломом, режим у Србији покушава да огољеним лажима, пропагандом и манипулацијом изазове крвопролиће са несагледивим последицама.

Да би се спречио хаос, треба формулисати предлог *мирне демократске транзиције власти* у одређеној форми који би имао што ширу подршку.

Будући да су бес и очекивања грађана од протеста 15. марта огромни и да иду знатно даље од студентских захтева, постоји шанса да режим успе да изазове или исценира насиље и да то искористи за бруталну реакцију против свих демонстраната и политичких противника.

Потребно је формулисати предлог мирне транзиције који ће подржати критична маса грађана и група у протестима. Тада ће свим релевантним актерима постати јасно шта је излаз из ове ситуације и треба им га учинити пожељнијим од наставка одржавања режима.

Режим врло добро зна да га политичка артикулација протеста шаље у историју, а да му хаос даје шансу да опстане. Управо због тога је радио на раздвајању студената од других актера и ударио снажно на ПроГлас као актера који може бити иницијатор ширег фронта.

Апелујем на све актере да схвате озбиљност ситуације. Није време за бесмислене поделе, ограђивања и бајке о народу који сам „узима власт у своје руке“. Без политичке артикулације протести тешко да могу успети и режим може гурнути земљу у амбис.

18. март

Алџазира – Како ће Србија изаћи из кризе: Бунт може остварити успех једино ако се политички артикулише

Једино формирање прелазне експертске владе која ће испунити студентске захтеве

Потврдио је скуп и тезу да власт рачуна на исцрпљивање енергије бунта. Исцрпљивању у прилог ишле су најаве антирежимских група узавреле крви који су тврдили да ће 15. марта ствар бити окончана, односно да ће власт бити принуђена да се повуче. Такве најаве су наравно биле потпуно нереалне, чак инфантилне, и заснивале су се на искуству петооктобарских промена, које су изведене у сасвим другачијим политичким и историјским околностима.

Како даље?

Протест је потврдио и да бунт може да оствари политички успех једино ако се политички артикулише. То је предуслов без којег се не може. Може се без тога скупити и пет милиона људи на улицама, па ништа. Али то је у Србији данас веома комплексно питање.

Студенти, који су апсолутни фронтмени бунта и који су досегли велико поверење грађана, одбијају бар за сада да учествују у конкретној политичкој артикулацији, односно трасирању пута за излазак из политичке кризе. Доследно се држе својих захтева, упорни су, али не праве корак даље. Чак исказују незадовољство због притиска дела јавности који им предлаже да захтеве прошире и прикључе им – формирање некакве прелазне и/или експертске владе која ће омогућити испуњавање њихових захтева и потом припремити фер и демократске изборе.

Са друге стране, опозиција је потпуно маргинализована у целом овом процесу, што заслужено, што због одијума који постоји у јавности према политичким странкама као таквим, а који је режим свих ових година подстицао. Сваки предлог опозиције унапред је осуђен на пропаст.

Студенти имају ствар у својим рукама, али…

Некадашњи премијер Војводине, а сада професор на новосадском Правном факултету и политички аналитичар Бојан Пајтић каже да су студенти у овом тренутку у Србији убедљиво најутицајнији политички и друштвени фактор. Они су успели да уједине све људе који желе правну државу, слободу и правду, без обзира на политичку оријентацију, националност или старосну доб. Њему се, међутим, чини да студенти не желе да искораче у име свих грађана и да захтевају експертску владу и оставку председника државе, који је, како каже, одговоран због тога што се студентски захтеви не испуњавају.

Професорка на Биолошком факултету у Београду Биљана Стојковић, дугогодишња активисткиња и председничка кандидаткиња на изборима 2022. године, сматра да није нереално очекивати да студенти у блокади ипак подрже формирање експертске владе.

„Постоје студенти који експертску владу виде као могући излаз из садашње ситуације, али је питање да ли су они већина и да ли ова идеја може довести до размимоилажења унутар студентског покрета. Верујем да ипак неће доћи до размимоилажења, бар не озбиљнијег, јер су до сада академци показали велику организациону мудрост у функционисању и доношењу одлука. Успевају да ефикасно превазиђу различитости“, сматра Стојковић.

Ко може да, поред студената, добије широку подршку за предлагање прелазне владе коју би чинили стручњаци, а да грађани то подрже акламацијом и не извижде предлагача? Свакако не ни политичке ни параполитичке организације, па чак ни НВО. То мора бити широк, идеолошки разнородан форум који не ужива тако велику подршку као студенти, али има друштвени и стручни ауторитет да предложи експертску владу, па и да тражи оставку председника државе (зато што спречава испуњење студентских захтева).

Александар Вучић је већ неколико пута рекао да ће прелазна влада бити формирана „једино преко њега мртвог“

20. март 2025.

Представници парламентарних опозиционих странака представили су јавности предлог о формирању прелазне Владе Србије.

Медијима се обратио Мирослав Алексић, председник Народног покрета Србије, који је навео да је држава у дубокој политичкој кризи.

„Ми предлажемо владу народног поверења. Од тренутка пада надстрешнице, готово сви политички актери су изашли са јасним ставом да је формирање привремене прелазне владе једино решење. О томе су говориле и ванпарламентарне организације, попут организације Крени-промени и Проглас“, навео је Алексић.

Он је рекао да постоји висок консензус за формирање прелазне владе и да је неопходно хитно реаговати због кризе у којој се држава налази.

„Актуелна власт и режим нису у стању да управљају државом. Изгубили су легитимитет, а у ова четири месеца видели смо да нису у стању да контролишу државу. Нису испунили студентске захтеве, факултети су у блокади, школе не раде, грађани су устали и сви су данас у протестима“, навео је он.

Представљајући концепт Владе народног поверења, Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта је рекла да је њен циљ да испуни минимум услова за одржавање фер и поштених избора и да испуни студентске захтеве. Она је рекла да би поменута Влада Србије трајала 9 месеци.

20. март 2025, Данас: Потребна је политичка артикулација протеста.

Потребна је политичка артикулација протеста. Избори су једини начин да се дође до промена. Сви се слажу да је најпре неопходно променити изборне услове и ослободити медије, те су зато многи појединачно предложили Прелазну владу, међу њима и Двери, која би имала главни задатак да организује изборе.

Велики притисак целокупне опозиције да се дође до Прелазне владе, што значи:

Потписи свих опозиционих странака испод тог захтева;

Подршка студената овом захтеву;

Сложна кампања у јавности.

На почетку нове борбе је обједињавање српске опозиције, што значи заједнички захтев за Прелазну владу, стављање у други план свих идеолошких разлика до ослобођења Србије и договори о даљим корацима.
Јован Бабић