СПЦ данас слави Светог Атиногена: Обичаји налажу мир, молитву и добра дела
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 29. јула обележавају празник Светог свештеномученика Атиногена и његових десет ученика, који су својим животом и страдањем оставили дубок траг у историји раног хришћанства.
Свети Атиноген био је епископ у граду Севастији у Јерменији и познат по томе што је окупљао вернике, учио их хришћанској вери и водио их примером скромног и побожног живота. У време великих прогона хришћана почетком четвртог века одбио је да принесе жртву римским боговима, због чега је ухапшен заједно са својим ученицима.
Према црквеном предању, власти су најпре погубиле његових десет ученика покушавајући да сломе његову веру. Међутим, Свети Атиноген остао је постојан и до краја исповедао Христа, због чега је и сам погубљен. Црква га због тога прославља као свештеномученика - епископа који је живот положио за веру.
Према црквеном предању, непосредно пре мученичке смрти Свети Атиноген запевао је химну у славу Бога, која је остала упамћена као израз потпуне вере и мира пред страдање. Управо због тога у православној традицији сматра се симболом човека који ни у најтежим тренуцима није изгубио наду ни поверење у Бога. Та сцена често се истиче као једна од најупечатљивијих епизода из његовог живота и разлог због којег га верници поштују као узор истрајности и духовне снаге.
Дакле, његов празник подсећа вернике на значај истрајности, верности сопственим уверењима и одговорности према онима које човек води и поучава.
Народна веровања и обичаји
За празник Светог Атиногена нису везани бројни народни обичаји, али су у појединим православним срединама сачувана одређена побожна веровања као на пример да верници на овај дан одлазе на литургију и моле се за снагу да истрају у искушењима и сачувају веру.
Будући да је Свети Атиноген страдао заједно са својим ученицима, многи празник доживљавају као подсетник на важност међусобне оданости, пријатељства и одговорности према ближњима.
У народу се сматра да је добро учинити неко добро дело или помоћи човеку у невољи, као знак сећања на светитеље који су свој живот посветили другима, а поједини верници избегавају свађе и тешке речи на овај дан, верујући да празник треба провести у миру, молитви и праштању.