Акционарски фонд исплаћује 6.000 динара крајем септембра свим пунолетним грађанима — проверите акције у Пошти са личном картом
Најављена септембарска исплата од 6.000 динара за све пунолетне грађане, веће једнократне помоћи за пензионере, туристички ваучери и појефтињење појединих лекова отворили су и питања о томе на који начин ће се исплаћивати мере.
Саговорници Блиц Тв објашњавају да српска привреда и даље показује отпорност упркос глобалним кризама. Истовремено, појашњавају и како функционише Акционарски фонд из ког ће део грађана добити најављену исплату.
Професор економије Милан Беслаћ оцењује да домаћа економија успева да одоли спољним ударима.
- Економија још увек показује одређену отпорност на све ове шокове који се догађају на глобалном нивоу и то је добра вест. Колико то дуго може да траје и са којим интензитетом, то је већ једно питање које не зависи само од српске економије, него заиста зависи од спољних утицаја. Ми смо једна само тачка на глобусу и оно све што се догађа около директно погађа и нашу привреду. До сада, без обзира на ове спољне шокове, нисмо осетили неке значајне негативне утицаје који би наговештавали даље негативне тенденције.
Једна од тема била је и најављена исплата од 6.000 динара свим пунолетним грађанима крајем септембра. Брокер Бранислав Јоргић истакао је да тај новац сматра расподелом средстава која припадају власницима акција из Акционарског фонда.
Он објашњава да је још 2007. донет Закон о бесплатној подели акција, док је 2010. формиран Акционарски фонд у који су годинама пристизала средства из приватизација, дивиденди и других извора.
- Не бих назвао помоћ зато што је 2007. године донет Закон о додели акција без накнаде, а 2010. је конституисан тај фонд и он је напуњен тако да је око 4,8 милиона грађана стекло право на акције. Добили су пет акција НИС-а, једну акцију Аеродрома Београд, тридесет једну акцију Телекома плус седам акција Акционарског фонда. Средства у Акционарски фонд су се кумулирала из процеса приватизације, из стечајних маса, враћених акција и дивиденди. Данас у том фонду има нешто мање од тридесет милијарди динара.
Како додаје, средства ће бити расподељена власницима акција, док ће за грађане који су пунолетни постали након 2010. године део новца, према његовој процени, вероватно бити обезбеђен из буџета.
Саговорници упозоравају да велики број грађана није ни свестан да и даље поседује акције из тог периода.
- Многи грађани, односно одређени број грађана и не зна да поседује те акције. Врло битно је нагласити да могу да провере да ли поседују акције Акционарског фонда, акције Аеродрома Београд, акције НИС-а и акције Телекома. Довољно је да оду у пошту или Поштанску штедионицу са личном картом и тамо ће добити квалификовану информацију да ли имају те акције или немају.
Јоргић процењује да би расподела средстава из Акционарског фонда одговарала износу од приближно 55 евра по грађанину, односно око 6.000 динара.
Једна од кључних економских тема остаје и будућност Нафтне индустрије Србије. Беслаћ каже да би га позитивно изненадило уколико се питање власничке структуре реши током јесени.
- Ја не верујем да ће доћи до трансакције 31. јула између Газпромњефта и Мола. То показује и јутрашња вест да је НИС поднео захтев за добијање нове оперативне лиценце. Руси, по мом дубоком уверењу, никако не желе да продају свој удео. Али ако би се то догодило крајем септембра или у току септембра или у октобру, била би то огромна добра вест за грађане Србије. Мене би потпуно изненадила, али изненадила би ме позитивно.
Он упозорава да би евентуални прекид рада панчевачке рафинерије имао озбиљне последице по енергетску стабилност земље, посебно у тренутку када на светском тржишту постоје бројни поремећаји у снабдевању нафтом.
Говорећи о укидању високих америчких царина на робу из Србије, саговорници оцењују да је то позитиван сигнал, пре свега за компаније које извозе на америчко тржиште.
- Свакако да је ово добра вест. Отворили смо поново тржиште за ове постојеће фирме и евентуално неке друге, али видећемо убудуће шта може да се догоди. За фирме које су оријентисане према америчком тржишту ово је јако добра вест и оне ће сада део својих губитака надокнадити овим царинама од нула одсто. Дај Боже да то потраје што дуже - закључио је професор Беслаћ за Блиц ТВ.