ПОВРАТАК ВЕЛИКОГ КЛУБА И ПИТАЊЕ КОЈЕ ТРАЖИ ОДГОВОР Пролетер као повод, правила као тема

Недавни састанак у Градској кући окупио је представнике Града Зрењанина, Рукометног савеза Србије, Рукометног савеза Војводине и АРКУС лиге. Разговарало се о обнови рукомета, раду са млађим категоријама и повратку Пролетера на место које му, по традицији и резултатима, припада.

Тешко је било коме оспорити такву жељу.

Пролетер није само спортско име. То је део историје Зрењанина, клуб који се везује за велике генерације, европску сцену и време када је овај град био један од центара југословенског и српског рукомета.

Његов повратак био би добитак за спорт.

Али управо ту престаје прича о емоцијама, а почиње прича о правилима.

Велики клубови повратак доказују и тиме што поштују правила која важе за све

Одлуком Скупштине града основано је Спортско привредно друштво РК Пролетер. Ново друштво добило је нови ПИБ и нови матични број. Истовремено, некадашњи РК Пролетер остао је оптерећен обавезама према повериоцима, док су се бивши играчи и тренери одрекли својих потраживања како би клубу омогућили нови почетак. То је гест који заслужује поштовање.

У спорту, међутим, добра воља није једини критеријум.

Према актима Рукометног савеза Србије и Рукометног савеза Војводине, клуб који иступи из такмичења сели се два ранга ниже. Тако је РК Пролетер стекао право да наредне сезоне наступа у Првој лиги Војводине.

Ту дилеме нема.

Пролетер има име и традицију, али такмичарски систем мора да има јасна правила

Дилема настаје у тренутку када се поставља питање статуса СПД РК Пролетер у такмичарском систему.

Ако новоосновано друштво наступа као наследник РК Пролетера, потребно је јасно објаснити на који начин је тај континуитет успостављен у оквиру важећих прописа. Ако се, међутим, ради о новом клубу, онда се отвара питање по ком основу би његов положај био другачији од било ког другог новооснованог клуба.

Од тог одговора не зависи само судбина једног клуба.

Херцеговина из Сечња и Далматинац из Риђице припремају се за бараж којим би требало да буде попуњено једно место у Првој лиги Војводине. Такав расплет произлази из постојећег система такмичења.

Али уколико би се показало да СПД РК Пролетер нема континуитет са некадашњим клубом, логично се намеће питање – да ли би тада уопште било потребе за одигравањем баража или би, према расположивим местима, оба клуба могла да постану чланови Прве лиге Војводине.

Један одговор савеза може решити дилему која данас занима Зрењанин, а сутра може занимати цео рукомет

Зато ова прича превазилази границе Зрењанина.

Она се тиче Сечња, Риђице и сваког клуба који је годинама прихватао одлуке савеза, испадања, реорганизације и промене система такмичења, верујући да иста правила важе за све.

Због тога би било важно да надлежни органи Рукометног савеза Србије и Рукометног савеза Војводине јавно разјасне дилему пре почетка нове сезоне.

Не зато што неко оспорава право Пролетеру да се врати. Напротив. Мало је клубова чији би повратак толико значио српском рукомету.

Али велики клубови своју величину не доказују само трофејима из прошлости. Доказују је и тиме што њихов повратак не оставља простор за недоумице.

До закључења овог броја није било званичног одговора надлежних савеза на питање на који начин ће бити решен статус СПД РК Пролетер у систему такмичења.

На крају остају два једноставна питања.

Ако је континуитет између РК Пролетера и СПД РК Пролетера сачуван, на који начин је он успостављен?

Ако континуитета нема и реч је о новооснованом клубу, по ком основу би његов статус био другачији од статуса било ког другог клуба у систему такмичења?

Одговор на та питања није важан само због Пролетера.

Он ће показати нешто много важније – да ли се у српском рукомету правила примењују једнако на све или ће свака слична ситуација убудуће отварати исте дилеме.

Јово Галић