Док трају паклене врућине, ОПРЕЗНО С ОВИМ НАМИРНИЦАМА Ево шта се НАЈЛАКШЕ КВАРИ и коју храну би требало ОБАВЕЗНО проверити пре јела!
Високе летње температуре повећавају ризик од кварења хране и тровања, због чега су појачане контроле у производњи, промету и угоститељским објектима.
Колико су намирнице које купујемо безбедне, на шта инспекција посебно обраћа пажњу током лета и како грађани могу да препознају неправилности – за Први програм Радио Београда говорила је начелница Ветеринарске инспекције у Управи за ветерину Љиљана Ивањац.
Лето представља посебан ризик због екстремно високих температура, посебно у периоду од јуна до краја септембра. Ветеринарска инспекција, препознајући овај ризик као веома висок у области безбедности хране, спроводи појачан надзор над храном животињског порекла – месом, производима од меса, млеком и млечним производима, јајима и рибом.
Ова врста хране је, због своје структуре, биолошких и хемијских особина, посебно осетљива на кварење. Када је ван хладног ланца, односно ван температура које омогућавају чување и спречавају размножавање микроорганизама, постаје ризик по здравље. Све што је ван прописаног температурног режима постаје небезбедно, а једина мера која се примењује када инспекција затекне такву храну јесте њено повлачење и нешкодљиво уништење, истакла је Ивањац.
Летњи период, како је навела, доноси и нешто већи број пријава.
Сумња на тровање храном је сложен систем, јер су укључена два министарства – Министарство здравља и Министарство пољопривреде, односно Управа за ветерину. Када дође до проблема који захтевају хоспитализацију, поставља се сумња на алиментарни пут интоксикације. Лети су чешће пријаве, на пример, код конзумирања сладоледа, јер људи често прво помисле на њега када осете цревне тегобе, рекла је Ивањац.
Пријаве због сира на пијаци
У последње две недеље било је око четири до пет пријава са сумњом на домаћи сир купљен на пијаци, додаје Ивањац.
То су, међутим, само постављене сумње. Грађанин може да посумња на храну коју је јео, али то не мора да значи да је она узрок тегоба. Зато по свакој пријави реагујемо, идентификујемо произвођача или продавца, проверавамо следљивост и све параметре безбедности. Тамо где утврдимо неправилности, примењујемо корективне мере, а ако се јасно покаже да је неко у ланцу безбедности хране погрешио, подносимо пријаву, објаснила је Љиљана Ивањац.
Начелница Ветеринарске инспекције описала је и како изгледају контроле током лета. У сарадњи са управама пијаца, предлажу скраћено радно време током најтоплијег периода, посебно у млечним халама где се продаје храна животињског порекла.
Инспектори проверавају да ли продавци имају одговарајуће продајно-расхладне витрине, а температуру контролишу термометрима. За млеко и месо она би требало да буде од четири до шест степени, јер је све изнад тога неодговарајуће.
Уколико је температура виша од прописане, инспекција налаже повлачење хране или њено нешкодљиво уништење.
Такође се контролишу и декларације на производима.
Све што је без декларације сматра се небезбедним и повлачи се из промета. На декларацији морају бити тачно наведени назив производа, датум производње и рок трајања. За нас је посебно важан овални облик – ветеринарски контролни знак – који значи да је произвођач регистрован у Управи за ветерину и да је под сталним надзором ветеринарске службе, објаснила је Ивањац за РТС.
Како препознати да су риба или месо већ одмрзавани
Гостујући у емисији Јутро Првог програма Радио Београда, Љиљана Ивањац дала је и савете грађанима како да препознају да ли је риба или месо већ било одмрзавано.
Ако је риба у вакуум кеси, а вакуум попусти, то је знак да је већ било одмрзавања. Када се вода исцеди и поново замрзне, ствара се ситан лед – то је јасан знак да је храна била на собној температури па поново замрзнута. Такав производ проглашавамо небезбедним. Такође, свака промена боје, промена боје коже, испод шкрга, увучене очи код рибе, као и непријатан мирис, аутоматски искључују ту храну из промета, навела је Ивањац.
Грађани би, како је рекла, требало да се ослоне на своја чула и најпре визуелно провере производ. Свака промена боје, мириса или укуса може бити потенцијални ризик.
Одговорност је на свима – онима који производе, складиште, стављају у промет и продају храну. Свежина, боја, мирис и укус се памте. Купци памте. Безбедност је најважнија. Један лош догађај у вези са храном може заувек да вас искључи са великог тржишта Србије, па чак и Европе, закључила је начелница Ветеринарске инспекције у Управи за ветерину Љиљана Ивањац.