Језиви сати после удара астероида!
ВАТРЕНЕ ОЛУЈЕ ПРЕТХОДИЛЕ ИСТРЕБЉЕЊУ ДИНОСАУРУСА? Ново откриће мења слику о највећој катастрофи на Земљи
Огромне ватрене олује можда су захватиле Земљу већ у првим сатима након удара џиновског астероида у полуострво Јукатан у Мексику, пре више од 66 милиона година, уништавајући диносаурусе и огроман број живих организама пре него што је наступила глобална зима, указује се у најновијој студији објављеној у часопису "JGR Biogeosciences".
Од седамдесетих година прошлог века, и открића кратера Чиксулуб који је оставио удар астероида, преовлађујуће научно мишљење било је да је прашина која је блокирала сунчеву светлост довела до дуготрајне зиме изазване сударом, што је узроковало колапс ланаца исхране и изумирање диносауруса.
Нова студија, међутим, указује на то да је катастрофа почела много бурније, већ у првим сатима након удара астероида.
Студију су спровели истраживачи са америчког Универзитета Пердју у Индијани, предвођени планетарним научником Брендоном Џонсоном.
Истраживање показује да се астероид, пречника око 10 километара, сударио са Земљом огромном брзином, узрокујући да велики део стена на месту удара испари и претвори се у изузетно врелу пару.
Како се део те паре хладио, формирале су се сићушне камене куглице које су се рашириле широм света пре него што су поново пале кроз атмосферу брзинама од неколико километара у секунди.
Претходни модели су указивали на то да је трење тих честица о атмосферу ослобађало снажан топлотни талас који је могао да убије животиње са танком, изложеном кожом, али није био довољно јак да изазове масовне пожаре у вегетацији.
Међутим, истраживачи сматрају да су ови модели превидели кључни елемент, а то је дебео слој ситне силикатне прашине настале од испарених стена, која се није претворила у поменуте камене сфере.
Након што је ова фаза прошла, иста та прашина је годинама блокирала сунчеву светлост, што је довело до наглог пада температура и прекида фотосинтезе, чиме је започела зима изазвана сударом астероида са Земљом, при чему се ова појава дуго сматрала главним узроком изумирања диносауруса, преноси Ал Џазира.
Оквири нове хипотезе почели су да јачају 2023. године након открића веома танког слоја прашине настале ударом на фосилном налазишту Танис у Северној Дакоти, смештеног непосредно изнад слоја камених сфера.
Сличан слој је затим пронађен на граници између периода креде и палеогена у басену Ратон, на граници Колорада и Новог Мексика.
Истраживачи истичу да је ова прашина деловала као огромно топлотно ћебе, спречавајући велики део топлотног зрачења да оде у свемир и преусмеравајући га ка површини Земље.
Према њиховим прорачунима, топлотни талас на површини био је око 3,5 пута јачи у односу на претходне процене.
Студијом је објашњено да топлотно зрачење које је настало можда није било довољно да директно запали дебела стабла дрвећа, али је премашило границе неопходне за паљење траве, лишајева и борових иглица, обезбеђујући тако природно гориво за пожаре великих размера који су се ширили огромним подручјима.
Прорачуни такође указују на то да су дивље животиње можда биле изложене топлотној дози која је 17 пута већа од оне која је смртоносна за људе, што значи да су многа створења могла да угину у веома кратком року након судара.
Упркос аргументима за нову хипотезу, научници истичу да су докази о глобалним пожарима и даље непотпуни, будући да су директни докази о тим пожарима до сада пронађени само у Северној Америци.
