КЛИМА РАДИ, А РАЧУН "ЕСКПЛОДИРА" Стручњак за електротехнику открио детаљном рачуницом колико вас кошта дан рада климе током топлотног таласа

Према речима инжењера електротехнике, клима је један од већих потрошача електричне енергије у домаћинству.

Док постиже температуру, цена рада климе је око 12 до 16 динара по сату и то у плавој зони, односно до 33 динара у црвеној зони, што значи да клима за 24 сата потроши од 288 до 800 динара.

Србија и њени грађани суочавају се с другим топлотним таласом од почетка лета, а како најављују метеоролози, очекује нас још један.

Због тога клима уређаји се, дословно речено, не гасе, док с друге стране струја "тече" као река, те су летњи рачуни скоро као током зимског периода.

Инжењер електротехнике Мирослав Сарић објаснио је раније како можемо да уштедимо струју, чак и ако нам клима ради 24 сата.

"Околности су такве да се клима уређаји не гасе и то је донекле логично. Иако се често сматра да клима гута струју, истина је да потрошња у великој мери зависи од јачине уређаја, начина коришћења и услова у простору", каже инжењер.

Потрошња клима уређаја не зависи само од тога колико је клима "јака", наглашава наш саговорник.

"Најважнији фактори су јачина климе која се мери у британским топлотним јединицама по часу, као и у киловатима, затим величина и изолација простора, број сати рада дневно, начин рада односно да ли хлади или греје, затим тип климе, да ли је у питању инвертер или он/офф и наравно подешена температура. Клима која је правилно изабрана према квадратури простора често троши мање струје од преслабе климе која ради непрекидно под оптерећењем".

Просечно домаћинство у Србији на месечном нивоу троши око 400 киловат-часова електричне енергије, што је изнад зелене зоне потрошње, у којој је струја најјефтинија.

Ипак, када наступе тропски дани, током којих температура достиже и до 40 степени, велики број грађана користи климу и по 12 сати дневно, а у том случају неминован је прелазак у плаву и црвену зону, у којој су киловати скупљи.

У плавој (средњој) зони потрошње, клима у просеку троши 1,2 кW, и то док достиже температуру, што је укупно 16,4 динара по сату. Само одржавање температуре троши око 4,7 динара по сату.

У црвеној зони, у коју улазе грађани који потроше највећу количину струје, а која је уједно и најскупља, клима ће током постизања жељене температуре трошити 32,79 динара по сату. Такође, ако клима само одржава температуру, то ће коштати око 9,56 динара за сат времена.

Ноћу, кад се струја обрачунава по нижој тарифи, ситуација је доста повољнија.

Конкретно, у плавој зони ће клима за постизање температуре трошити нешто више од четири динара по сату, а за одржавање температуре два.

У црвеној зони клима ће за постизање температуре потрошити у просеку 8,2 динара, а за њено одржавање 2,39 по сату.

Како бисмо проверили колико ће рачуни бити већи, рачунали смо да је клима уређају потребно око сат времена да постигне жељену температуру, а то значи да ће, уколико ради 12 сати, само први сат радити најјачим интензитетом, док ће преосталих 11 одржавати температуру.

Дакле, ако клима ради од 10 ујутру до 22 сата увече, први сат у плавој зони, током којег се постиже температура, коштаће 16,4 динара, а за сваки сат коштаће по 4,7 динара - дакле 51,7 укупно.

То је, дакле, 68,1 динар дневно, а на месечном нивоу, када се урачуна и ПДВ - 2.451 динар.

Домаћинства која, невезано за коришћење клима уређаја, на месечном нивоу троше више струје, па улазе у црвену зону потрошње, платиће још више.

За исти режим рада климе, то ће коштати 137,95 динара дневно, односно 4.966 месечно, са порезом.

Уколико неко користи климу краће, осам сати током дана, то ће га, уколико је у плавој зони, на месечном нивоу коштати у просеку 1.775, а у црвеној 3.589 динара.

Према речима саговорника, просечна инвертерска клима снаге 12.000 БТУ (3,5 кW) која ради 10 до 12 сати дневно троши између четири и 10 киловата електричне енергије за један дан.

"Средња потрошња климе која хлади и одржава простор хладним изгледа овако: око 0,3 до 0,5 киловата по сату, што за цео дан износи око седам до 12 киловата. Максимална потрошња када је хлађење на максимуму је око један до 1,2 киловата по сату, што при непрекидном раду достиже и до 24 киловата дневно".

Како се рачуна потрошња климе?

Основна формула за потрошњу климе је једноставна:

Потрошња (кWх) = снага уређаја (кW) × број сати рада

Кад добијете потрошњу у киловатима, довољно је да је помножите с ценом електричне енергије по киловату да бисте добили приближан новчани износ.

Цена целодневног рада климе зависи од режима рада климе, зоне за обрачун струје, као и тарифе, тј. термина у којима вам клима ради.

Саговорник скреће пажњу и на разлику између модерних инвертер клима и стандардних он/оф клима.

Модерне инвертер климе троше знатно мање струје него што већина људи мисли, додаје инжењер.

"Инвертер климе троше мање струје јер могу да прилагоде снагу раду у зависности од температуре у простору. Када простор достигне жељену температуру, инвертер смањује потрошњу и ради тише и економичније. Са друге стране, класичне он/оф климе раде пуном снагом док не достигну температуру, затим се гасе и поново укључују, што доводи до веће потрошње енергије. У пракси, инвертер модели могу бити и до 30-40 одсто економичнији у односу на стандардне он/оф уређаје, посебно при дуготрајном раду и у просторима са добром изолацијом", објашњава он.