НЕБЕСКИ СПЕКТАКЛ ОКУПИО НОВОСАЂАНЕ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ Стотине људи чекало на "звезде падалице" и савршени тренутак за жељу
Погледи усмерени ка небу, простирке на трави и узвици одушевљења сваки пут када би метеор на тренутак оставио светли траг изнад Новог Сада обележили су посматрање Персеида на Петроварадинској тврђави.
На простору некадашње Денс арене Егзита окупило се неколико стотина људи, који су једну од најпознатијих метеорских киша посматрали далеко од градске загађености светлошћу.
Посматрање је почело око 21 час, али су посетиоци наставили да пристижу и касније. Како је небо постајало тамније, тако је расло и нестрпљење окупљених. Неки су дошли опремљени простиркама и лежаљкама, други су једноставно пронашли место на трави, а било је и оних који су читав небески спектакл пратили стојећи и упорно гледајући увис.
Сваких неколико минута тишину би прекинуо узвик из једног дела окупљених – знак да је неко приметио нову звезду падалицу. Убрзо би уследила питања оних који су у том тренутку гледали на другу страну неба, а затим поново тишина и ишчекивање следећег светлог трага.
Иако их у народу називамо звездама падалицама, Персеиди заправо немају везе са падањем звезда. Реч је о ситним честицама које је за собом оставила комета 109P/Свифт–Татл, а које при великој брзини улазе у Земљину атмосферу и сагоревају, остављајући кратак светли траг. Персеиди су активни током већег дела лета, а њихов максимум ове године пада управо око 12. и 13. августа.
„Нека свемир чује немир“
Пре него што су се окупљени препустили посматрању ноћног неба, Астрономско друштво „Под звездама“ одржало је занимљиво предавање „Нека свемир чује немир“. Несвакидашњи програм спојио је астрономију и музику, па су посетиоци имали прилику да кроз причу о свемиру и музичким мотивима на нешто другачији начин уђу у атмосферу вечери. Предавање је привукло пажњу бројних посетилаца и послужило као увертира за оно због чега су се стотине људи и окупиле на Петроварадинској тврђави – ишчекивање Персеида и светлих трагова звезда падалица на августовском небу.
Многима није сметало да на тврђави остану до касно у ноћ. Било је ту породица са децом, младих парова и група људи који су разговор прекидали сваки пут када би неко приметио метеор. Телефони су повремено били усмерени ка небу у покушају да забележе призор, али се брзо показало да је краткотрајни бљесак далеко лакше ухватити погледом него камером.
Како је ноћ одмицала, поједини посетиоци су одлазили, док су најупорнији наставили да леже на трави и чекају још један светли траг. А сваки нови Персеид доносио је готово исту реакцију – кратко одушевљење, показивање прстом ка небу и питање: „Јесте ли видели?“
Тако је једна топла августовска ноћ на Петроварадинској тврђави протекла нешто другачије него иначе. Неколико стотина људи окупило се са само једним заједничким разлогом – да гледају у небо и стрпљиво чекају да им се изнад Новог Сада појави следећа звезда падалица.