(ВИДЕО) ЂОКОВИЋ ОТКРИО КАДА ЗАВРШАВА КАРИЈЕРУ: "Волео бих да дођем до Олимпијских игара у Лос Анђелесу - Мислим да могу то да остварим, али видећемо"

Ђоковић је за каталонски лист "Спорт" говорио о новом документарцу "Вук у зими" (Wolf in Winter), својој каријери, жртвама које је поднео и жељи да наступи на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028. године.

Филм прати каријеру српског тенисера, који иза себе има 24 гренд слем титуле, више од 1.100 победа, олимпијско злато и рекордних 428 недеља на првом месту АТП листе.

Ђоковић објашњава да назив документарца симболизује његову отпорност и способност да никада не одустане, чак и када се чини да је све против њега.

"У најтежим околностима пронађеш унутрашњу снагу и самопоуздање који ти омогућавају да наставиш даље", рекао је Ђоковић.

Србин истиче да његов пут до врха није прошао без одрицања.

"Сваки пут подразумева жртве. Мораш да се одрекнеш нечега да би се потпуно посветио другој ствари", рекао је Ђоковић, додајући да је због тениса имао мање времена за пријатеље, породицу и безбрижно одрастање.

Ипак, наглашава да због тога не осећа огорченост.

"То је једноставно део пута".

Ђоковић је 2024. године на Олимпијским играма у Паризу освојио златну медаљу.

"Имао сам 37 година када сам освојио олимпијско злато и то је вероватно била моја последња велика прилика за то, на мојим петим ОИ. Био сам веома близу. Освојио сам бронзу у Пекингу 2008. године, а био сам близу и на сваким наредним Играма, али никада нисам успео да стигнем до финала и борим се за злато", изјавио је Ђоковић у интервјуу за шпански Спорт. 

"Зато је Париз за мене био заиста велико достигнуће и невероватно искуство, вероватно најважнији тренутак у мом животу и каријери. Посебно када се узму у обзир околности - имао сам 37 година, иза себе бројне недаће и четири неуспешна покушаја да изборим финале ОИ. Преко пута је стајао тада најбољи тенисер света Карлос Алкараз, који је био веома млад, а већ је освајао гренд слем титуле", додао је српски тенисер.

Ђоковић је у финалу ОИ у Паризу победио Алкараза 7:6 (7:3), 7:6 (7:2).

"Било је заиста дивно, нешто веома посебно за мене и моју породицу. То што су супруга и деца били ту да заједно доживимо тај тренутак и да прославимо, а затим и повратак у домовину сутрадан са српском заставом пребаченом преко рамена... Било је незаборавно. То је заиста тренутак који се вероватно доживљава само једном у животу", навео је Ђоковић.

Српски тенисер је одговорио и на питање да ли је учешће на ОИ у Лос Анђелесу 2028. године и даље његов циљ или је то више сан.

"Мислим да је и једно и друго. И сан и циљ, али и жеља. Више пута сам рекао у последњих неколико година да бих желео да стигнем до ОИ у Лос Анђелесу 2028. године. Верујем да то могу да постигнем. Видећемо. Све ће зависити од тога како ће моје тело реаговати, као и од многих других околности", рекао је Ђоковић.

"У овом периоду каријере не играм на толико турнира - ни приближно онолико колико сам играо током претходних двадесет година. Одлучио сам се на тај корак, јер желим да проводим више времена са породицом и да се истински посветим различитим улогама које имам у животу - улози супруга, оца, сина и брата, као и да се истовремено бавим и другим стварима које ме занимају. Наравно, тенис остаје у фокусу мог професионалног живота, али желим да пронађем равнотежу, због чега сам и прилагодио свој распоред. Ипак, и даље се надам да ћу стићи до ОИ и да тако завршим каријеру - са српском заставом на раменима".

На питање да ли се због нечега каје након што је погледао документарац, Ђоковић је одговорио кратко: "Не. Не кајем се ни због чега".

Српски ас каже да су и добре и лоше одлуке део његовог пута и да не би мењао прошлост.

"Нисам увек доносио најпаметније одлуке, али сва та искуства део су темеља на којима су изграђени мој живот, карактер и особа која сам данас", казао је Ђоковић.