МИСЛИТЕ ДА КУПУЈЕТЕ КВАЛИТЕТ? Ово су намирнице код којих вас висока цена и позната марка могу преварити

Међутим, преваре са храном у Европи показују да ни познато име, виша цена или наизглед уверљива декларација нису увек гаранција.

На мети превараната налазе се производи које милиони људи свакодневно имају у својим кухињама, а рачуница је једноставна – јефтинију намирницу представити као скупљу и разлику претворити у зараду.

Међу производима код којих су откриване преваре налазе се пиринач, маслиново уље, мед, кафа, чај, млечни производи, сиреви, вино и друга алкохолна пића, како преноси Јутарњи лист.

Проблем је што потрошач код неких од њих готово да нема шансе да голим оком утврди да је преварен.

Платите басмати, а добијете обичан пиринач

Један од сликовитијих примера долази из Велике Британије. У Лондону је откривен случај у којем је мешавина различитих врста пиринча пакована и продавана као басмати, који због својих карактеристика и порекла постиже вишу цену.

За купца је такву превару веома тешко приметити. Паковање може да изгледа потпуно уверљиво, а разлике међу појединим врстама пиринча просечном потрошачу нису довољно очигледне да би одмах посумњао да је уместо скупљег производа добио јефтинију замену.

Управо у томе лежи привлачност оваквих превара за криминалне групе – што је производ теже разликовати без лабораторијске анализе или стручног знања, лакше је јефтинију робу продати као премијум.

На мети и вино са познатим именом

Још већи простор за зараду постоји код производа код којих порекло, сорта или географска ознака значајно подижу цену. Наводи се случај из Шпаније у којем је јефтиније вино представљано као вино из познате винске регије Риоха.

Посебно занимљив је начин на који је случај почео да се открива.

Шпански туриста је током боравка у Вијетнаму у продавници приметио боцу која му је изгледала сумњиво. Купио ју је и понео са собом у Шпанију, где је детаљнија провера покренула истрагу која је довела до много шире међународне приче.

Сличних проблема било је и у Италији. Тамо је заплењено чак 150.000 литара вина које је било лажно представљено као Примитиво, а вредност заплењене робе процењена је на око 1,5 милиона евра.

Купац тако не плаћа само садржај боце. Плаћа име, порекло, репутацију и очекивани квалитет – управо оно што фалсификатор покушава да имитира.

Маслиново уље, мед, кафа...

Принцип је сличан и код других производа.

Маслиново уље може да буде помешано са јефтинијим уљима или погрешно декларисано, док је код меда проблем могућност додавања јефтинијих шећерних сирупа.

Код кафе и чаја простор за превару може да постоји кроз квалитет, порекло и састав производа, док су код млечних производа и сирева посебно вредне ознаке географског порекла и традиционални начини производње.

Заједничко им је једно: потрошач је спреман да плати више када верује да купује квалитетнији производ.

Управо та разлика између цене обичног и премиjум производа ствара простор за велику зараду.

Некада није угрожен само новчаник

Преваре са храном не завршавају се увек на томе да је купац платио неколико евра више него што производ заиста вреди. У појединим случајевима фалсификовање може да постане и здравствени ризик.

На то указује пример лажне вотке откривене у Шкотској у којој је пронађен изопропилни алкохол. За разлику од преваре у којој се једно вино представља као друго, овде проблем више није само економски, јер конзумирање неодговарајућих супстанци може представљати опасност за здравље.

Због тога се против фалсификовања хране и пића све више боре не само инспекције и регулаторна тела већ и полицијске службе.

Милиони килограма хране завршили под истрагом

Колике су размере проблема показују и резултати међународне операције OPSON XIV, усмерене против криминала повезаног са фалсификованом и неквалитетном храном и пићем.

Према подацима Еуропола, током операције заплењена је фалсификована и неквалитетна храна и пиће процењене вредности од око 95 милиона евра.

Заплењено је око 11,6 милиона килограма хране и 1,4 милиона литара пића, пријављена је 631 особа, а издато је више од 100 налога за хапшење. Истраге су довеле и до разбијања 13 организованих криминалних група.

Међу производима којима су се истражитељи посебно бавили налазили су се маслиново уље и вина са заштићеним географским пореклом.

Зашто је премиjум храна посебно занимљива преварантима?

Одговор се крије у маржи. Ако килограм једног производа на тржишту вреди неколико пута више од његове јефтиније алтернативе, фалсификатору није потребно да направи потпуно нову намирницу. Довољно је да потрошача убеди да је оно што купује квалитетније, ређе или да долази из одређеног подручја.

Амбалажа, етикета и документација тада постају готово једнако важни као сам садржај. Што је производ познатији и скупљи, потенцијална зарада од његове репутације може да буде већа.

Због тога прехрамбене преваре одавно нису ограничене на мале илегалне радионице. Када количине досегну десетине или стотине хиљада литара, иза лажног производа мора да постоји читав ланац – од набавке и паковања до транспорта и продаје.

Потрошачу остаје најтежи део

За просечног купца највећи проблем је што многе од ових превара није једноставно препознати.

Цена која је драматично нижа од уобичајене може да буде упозорење, као и необична декларација, лоше одштампана етикета или куповина из непоузданих канала. Али софистицираније преваре управо су направљене тако да производ изгледа потпуно легитимно.

Због тога највећи део одговорности остаје на контролама, праћењу производа и лабораторијским анализама.

А за потрошача остаје непријатна чињеница – понекад ни виша цена коју плаћамо управо зато што желимо квалитетнији производ није потпуна гаранција да се у паковању заиста налази оно што на њему пише.

Телеграф Бизнис/ Јутарњи.хр