ДАНАС ЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊЕ Празник када се мењају и гора и вода ОВО ТРЕБА ОБАВЕЗНО ДА СЕ НАЂЕ НА ТРПЕЗИ

Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје потоње страдање и славу.

То је непокретни празник и сваке године се обележава 19. августа.

Пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.

У народу се каже да од тог дана природа почиње да се мења - врућине полако попуштају, ноћи постају хладније, река је све хладнија, а лишће почиње да жути и опада.

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.

Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику, а међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчарско-кабларској клисури, српској Светој Гори.

Како каже хришћанско предање, Преображење Господње посвећено је тренутку када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост, а том приликом су се поред Христа указали старозаветни пророци Мојсије и Илија који су разговарали са њим о смрти која га чека у Јерусалиму.

Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус ради молитве поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор, а они су важили за тројицу најљубљенијих апостола.

Док се молио, његово лице се измени и засија као сунце, а одећа постаде сјајна и бела као снег, каже Библија и тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.

Преображење се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника, а сам празник је познат и као летње Богојављење, јер су се и тада отворила небеса и зачуо глас Бога Оца.

Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен.

Верује се да се, уочи празника, на небу отварају "Божја врата" на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.

Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се саобори.

На данашњи празник се Срби у Мађарској масовно окупљају.

Народни обичај је да жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и пожеле жељу, ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити.

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба, а у народу се обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.

У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало, полако вене.

На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија, на Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.

Већ око Преображења пролазе несносне врућине и време постаје хладније, нарочито ноћу, због те промене у природи настала је у народу изрека "Преображење је, преображава се и гора и вода". Препоручује се да се тог дана први пут проба грожђе - као симбол благослова и новог почетка.

Верује се да ако је на Преображење лепо време, наредне године неће бити добра летина, ако је дан облачан или кишовит - очекује се плодна година. У житијима светих Аве Јустина наводи се да Христос чини све ради нашег добра, не тражећи ништа за себе.

"Он непрекидно чини, да бисмо се, прожети благодарношћу, преобразили из грешника у праведнике, и из светољубаца у богољупце", наводи се у тим житијима.