НИКОЛА МИЛУТИНОВ: "Нисмо хтели на доделу медаља на Олимпијским играма!"
Никола Милутинов иза себе има једну од најважнијих сезона у каријери, пошто је са Олимпијакосом коначно освојио Евролигу, али га овог лета поново чека репрезентативни изазов.
Српски центар прикључио се националном тиму пред почетак квалификација за Светско првенство и у разговору за "Моззарт спорт" говорио о атмосфери међу "орловима", почецима у репрезентацији, али и незаборавним Олимпијским играма у Паризу.
Милутинов посебно истиче колико му значи време проведено са саиграчима током репрезентативних окупљања.
"Увек је лепо кад дођеш у репрезентацију и видиш их све поново на окупу. Тај период покушамо да искористимо да се што више дружимо, да проведемо што више времена заједно. То је мени нешто најлепше и мислим да се због тога сви на крају и одазивају, јер стварно уживају у том периоду. Не само због односа према репрезентацији и дресу, него и због те друге стране, јер стварно уживамо да смо једни с другима и нема лоше атмосфере."
Говорио је и о периоду када је сарађивао са Сашом Ђорђевићем, уз којег је као млад играч имао прилику да тренира са великим именима српске кошарке.
"Сале је легенда српске кошарке. То што нисам имао запажену улогу на терену, мени је било сасвим нормално. Нисам ни знао да ли ћу уопште бити у 12 у том моменту. Било ми је само да се појавим, да радим шта је до мене, а његове су одлуке за екипу. Рад са њим и тим момцима је било огромно искуство. Могућност да играм на тренингу против Радуљице, Богдановића који је већ био класа, Бјелице, Ерцега… Видиш шта те чека у Европи и против каквих играча ћеш играти."
Ипак, када се помену Олимпијске игре у Паризу, једна утакмица и даље изазива посебне емоције. Србија је била на корак до финала, имала велику предност против САД, али је у завршници остала без победе.
Милутинов признаје да му је тај пораз и даље тешко да прихвати.
"Америка... Кад год ме неко пита за ту утакмицу, одмах ми се поквари расположење. То ми је можда највећи пораз у каријери. Имали су најјачи могући тим, снимали су и тај документарац за Нетфлиx, а ти желиш да им уништиш ту причу и победиш најбоље на свету. Спремали смо се паклено, одиграли 35 минута савршене кошарке и на крају испустили. Велика је жал остала. Искрено, не могу да причам превише о тој утакмици."
Србија је ипак успела да освоји бронзу, пошто је у мечу за треће место савладала Немачку.
Иако су се медаље касније показале као велики успех, Милутинов открива колико је атмосфера у репрезентацији била посебна након свега што се догодило.
"Утакмица за треће место је била у 11 ујутру. Хтели смо после Америке да докажемо да то није била случајност и да наградимо себе. Можда смо мало и претерали у слављу, али било је феноменално. Америка и Француска играју финале, а нама у ресторану у Паризу најбољи провод на свету. Нико није ни гледао финале на телефонима. Кад су нас звали да морамо да се појавимо на додели медаља, нама се није ни ишло колико нам је било добро у локалу! Рекли смо: 'Не требају нам ни медаље, добро нам је овде!' Али морали смо да одемо. Та бронза нам је заиста сијала као злато."
