ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ ЈАЧА ПОДРШКУ СОЦИЈАЛНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Више прилика за раст, сарадњу и пласман производа

У циљу стварања бољих услова за развој овог модела пословања, Привредна комора Србије (ПКС) формирала је мрежу од 26 пословних саветника у 16 регионалних привредних комора, док са локалним самоуправама ради на креирању системских модела подршке. Један од примера је Крагујевац, први град у Србији који је добио локални Програм за подршку социјалном предузетништву и социјалној економији за период 2026–2028. године.

Милица Павић, руководилац Центра за програме подршке привреди и ММСПД ПКС, каже да је циљ активности Центра да социјална предузећа ојачају пословне капацитете, али и да се боље повежу са компанијама, институцијама и другим актерима на тржишту.

– Мрежа пословних саветника која је формирана при регионалним коморама пружа подршку у различитим областима – од помоћи при стицању статуса социјалног предузећа и израде пословних планова, до анализе пословања, управљања ризицима и менторске подршке. Кроз едукације, радионице и менторски рад настојимо да унапредимо њихове пословне вештине и капацитете за даљи раст и развој – истиче Павић.

Један од приоритета ПКС је, додаје, да социјална предузећа добију већи приступ тржишту и више прилика да своје производе и услуге представе потенцијалним купцима и партнерима.

– Повезивање са тржиштем један је од кључних предуслова за њихову одрживост. Зато у сарадњи са регионалним привредним коморама и локалним самоуправама организујемо мини-базаре и Б2Б састанке. Припремили смо и електронски Каталог производа и услуга социјалне економије, којим желимо да понуду социјалних предузећа приближимо привреди, институцијама и другим заинтересованим корисницима – каже Павић.

Од видљивости до пословних партнерстава

Важан део активности односи се и на повећање видљивости социјалних предузећа и подизање свести о њиховом економском, друштвеном и еколошком доприносу. Уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), ПКС је израдила Стратегију комуникације у области социјалног предузетништва.

У оквиру промотивних активности представљено је 18 социјалних предузећа из различитих делова Србије – од банака хране и иницијатива за рециклажу текстила до организација које пружају подршку особама са инвалидитетом и другим рањивим групама.

Међу њима су Банка хране Војводина, БИО ИДЕА за одрживи развој, Царитас Шабац, Центар Звезда, Чепом до осмеха д.о.о. Нови Сад, Наша кућа, NewPen д.о.о, социјално предузеће „Звуци срца “, Раданска РУЖА д.о.о. Лебане, Удружење грађана РАНЧ ДИМИТРИЈЕВИЋ, Удружење грађана „РИМЕ“ Зајечар, Сомборске шнајдерке, Удружење „СВЕТИОНИК У ПЛАВОМ“, Удружење грађана Исон, Удружење за помоћ особама са инвалидитетом Путници, Воља за животом, Зелена плантажа „Ива“ и Рециклажни центар текстила Женски центар Ужице.

– Циљ није само промоција њиховог рада, већ и да компаније, јавне институције и финансијски сектор препознају социјална предузећа као потенцијалне пословне партнере. Важно је представити њихову мисију, али и конкретан друштвени и еколошки утицај који остварују – наводи Павић.

Крагујевац као модел локалне подршке

Посебну улогу у развоју социјалне економије имају локалне самоуправе, јер управо на локалном нивоу могу да се креирају модели који одговарају потребама заједнице и локалне привреде.
Као пример добре праксе издваја се сарадња ПКС и Града Крагујевца, која је резултирала израдом првог локалног Програма за подршку социјалном предузетништву и социјалној економији за период 2026–2028. године.

Овај програм представља пионирски пример системског приступа на локалном нивоу и потенцијални модел за друге градове и општине које желе да развијају социјалну економију.

– Наставићемо да развијамо програме који социјалним предузећима омогућавају да унапреде своје капацитете, буду конкурентнија на тржишту и успоставе квалитетније везе са компанијама и институцијама. Истовремено, важно је да се развија локална подршка и да се све већи број актера укључи у стварање одрживог и инклузивног пословног окружења – закључује Павић.