ДИМ У ПЛУЋИМА, СУЗЕ У ОЧИМА, АЛИ КАМЕРА НЕ СМЕ ДА ЗАДРХТИ Сниматељ монтажер Јован на првој линији заједно са ватрогасцима спасиоцима

Један од њих је и Јован Николић из Чачка који се дуже од десет година бави тим послом.

Једног дана његов кадар испуњавају музика, аплаузи и насмејана лица, а већ следећег дим, сирене и људи који немо посматрају како нестаје све што су годинама стварали. За фотографа, сниматеља и монтажера разлика између та два терена понекад је само један телефонски позив.

– Током последњих дана посебно упечетљив терен је био док сам снимао пожар у селу Биоче код Рашке. У том тренутку био је то један од два највећа пожара у Србији. Људи су били јако уплашени, ватра је гутала све пред собом, а ми смо морали остати прибрани како би успели да забележимо кадрове и упознамо јавност са ситуацијом. Није лако снимати под таквим условима, од дима не може да се дише, боле и плућа и очи – каже за РИНУ Јован чије су слике са пожаришта пре неколико дана обишле Србију.

Како каже, најтежи су догађаји у којима има људских жртава, јер се иза сваке званичне информације налази нечија породица.

– Најтеже је када припадници Министарства унутрашњих послова са лица места саопште да је неко страдао. За јавност је то податак, али за једну породицу тада се руши читав свет. Тешко је замислити колико боли губитак члана породице, али и како се осећају људи који су учинили све што је било у њиховој моћи, јер и они имају своје породице. Како су стари говорили: ‘Сине, то је живот’, али када стојите тамо, схватите колико је та реченица тешка – каже Николић.

Долазак новинарске екипе у тренутку трагедије, додаје, носи велику одговорност.

– А онда се још појавите са камером, тражите истину и покушавате да макар индиректно помогнете. Никада не знате како ће ваше присуство бити схваћено у том тренутку. Зато се водим једним правилом: помози колико можеш, само немој да одмогнеш – истиче Николић.

Његова камера бележила је и велике поплаве у општини Лучани 2016. године, када је било поплављено неколико стотина домаћинстава. Снимао је куће, дворишта и путеве под водом, као и људе који су покушавали да сачувају оно што су годинама стварали.

Забележио је и последице снежних непогода у Ивањици, Новој Вароши и Сјеници, током којих је неколико хиљада корисника остало без електричне енергије. На тим теренима вест није била само податак о висини снега или броју кварова, већ прича о људима који су остали одсечени и без основних услова за свакодневни живот.

– На терену нема понављања. Пожар се неће зауставити због промене батерије, саговорник можда неће поновити емоцију коју је показао у првој реченици, а догађај који није снимљен у правом тренутку може заувек остати незабележен – додаје Николић.

Ипак, његов посао не чине само трагедије. Пред истим објективом смењивали су се сабори, спортска такмичења, туристичке манифестације, пољопривредници, уметници, радници, успешни привредници, јавне личности и државни званичници. Једног дана снимао је породицу која је остала без крова над главом, а другог људе који говоре о великим пословима и милионским инвестицијама.

Поред рада за медије, Николић је основао продукцију „Видео Медиа Свет“, кроз коју се бави снимањем, фотографијом, монтажом, снимањем дроном, реализацијом преноса уживо и креирањем садржаја за телевизије, портале, компаније и друштвене мреже.

– Када се камера угаси и прилог буде емитован, људи које је снимао настављају да живе са оним што их је задесило. Управо због тога добар кадар није само технички прецизан снимак, већ тренутак забележен са мером, поштовањем и одговорношћу. Јер иза камере нема репризе, али испред ње се увек налази нечији живот – поручио је Николић.