ВИРУС ЗАПАДНОГ НИЛА ХАРА СРБИЈОМ Ево како да препознате ДА ЛИ ЈЕ УЈЕД КОМАРЦА МНОГО ВИШЕ ОД ОБИЧНОГ СВРАБА У овом случају морате ХИТНО ДА СЕ ЈАВИТЕ ЛЕКАРУ

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", од почетка сезоне надзора до средине августа у Србији је регистровано 11 случајева неуроинвазивног облика грознице Западног Нила.

Случајеви су регистровани на територији шест округа, и то у Средњобанатском округу три случаја, а на територији Града Београда, Јужнобанатског и Јужнобачког по два случајева, а на територији Шумадијског и Западнобачког округа по један случај.

Међу оболелима је седам особа мушког и четири особе женског пола, а просечна старост оболелих је 66,2 године.

Ситуација у Европи је још озбиљнија. До средине августа идентификовано је 75 подручја захваћених вирусом у седам европских земаља, са укупно 426 локално стечених случајева. Најтеже су погођене Италија (224 случаја) и Грчка (105), а зараза је присутна и у нашем суседству, у Северној Македонији и Румунији.

Главни преносилац овог сезонског обољења је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и на нашем поднебљу, а сезона трансмисије обично траје од јуна до новембра.

Како вирус напада нервни систем?
Иако већина људи (око 80 одсто) који се заразе вирусом Западног Нила никада не развије никакве симптоме, код мање од један одсто инфицираних вирус успева да пробије баријеру централног нервног система, изазивајући тешке неуролошке компликације.

Једна од најозбиљнијих последица је енцефалитис - упала мозга која може проузроковати конфузију, дрхтавицу, епилептичне нападе, а у неким случајевима и трајни неуролошки инвалидитет.

За разлику од менингитиса Западног Нила (који изазива упалу можданих овојница), енцефалитис доводи до упале самог можданог ткива, а може захватити и кичмену мождину, изазивајући акутну слабост и парализу. Ови случајеви захтевају хитну медицинску помоћ и болничко лечење.

Кључни симптоми неуроинвазивне болести

Кључна разлика између обичне грознице и неуроинвазивне форме болести је поремећај функције мозга. Упозоравајући знаци који захтевају хитан одлазак лекару укључују:

Високу температуру и интензивну, неиздрживу главобољу
Конфузију и измењено стање свести
Необичну, екстремну поспаност
Дрхтавицу (тремор) и невољне покрете
Проблеме са равнотежом и координацијом
Изражену мишићну слабост
Епилептичне нападе (спазме)
У најтежим случајевима кому или парализу
 

Ко је у највећем ризику?
Било ко може развити енцефалитис, али ризик драстично расте са годинама и падом имунитета. Амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) процењује да око два одсто заражених особа старијих од 65 година развија неуроинвазивни облик болести, у поређењу са мање од 0,5 одсто код млађих особа.

Поред старијих грађана, у високом ризику су и онколошки пацијенти, дијабетичари, особе које пате од хипертензије, као и бубрежни болесници. Смртност код неуроинвазивних компликација износи око девет одсто, док чак 42 одсто пацијената са тешком клиничком сликом захтева лечење у јединицама интензивне неге. Опоравак може бити дуготрајан, а преживели се често суочавају са трајним хроничним умором, проблемима са памћењем и падом концентрације.

Лечење и заблуде о вирусу
Тренутно не постоји одобрена антивирусна терапија, нити вакцина против вируса Западног Нила. Лечење је искључиво симптоматско, што укључује интравенску хидратацију, контролу напада и подршку дисању у тешким случајевима.

Важно је напоменути да болест није заразна у свакодневном контакту. Вирус се не преноси са човека на човека, осим у изузетно ретким случајевима путем трансфузије крви, трансплантације органа или са мајке на плод током трудноће. Такође, обичан снимак магнетном резонанцом није довољан за дијагнозу - она се поставља на основу клиничке слике и анализе крви или цереброспиналне течности на присуство антитела.

Како се заштитити?

С обзиром на то да лека нема, превенција остаје једино оружје. Институт "Батут" издао је строге препоруке за смањење ризика од заразе:

Користите репеленте: Наносите средства против комараца на откривене делове тела током боравка напољу.

Адекватна одећа: Носите комотну одећу светлих боја, дугих рукава и ногавица (комарци могу убадати кроз припијену одећу).

Избегавајте критичне периоде: Смањите боравак на отвореном у зору и сумрак, када су комарци најактивнији.

Мреже на прозорима: Поставите заштитне мреже на прозоре и врата.

Уклоните стајаћу воду: Редовно (бар једном недељно) празните воду из саксија, канти, буради, гума и посуда за кућне љубимце у двориштима, јер су то идеална места за размножавање комараца.

Климатизација: Боравите у климатизованим просторијама како бисте смањили присуство инсеката.

Уколико након боравка у природи, а посебно на подручјима близу шума и река, приметите било какве неуролошке симптоме уз повишену температуру, не чекајте - одмах се јавите изабраном лекару, пише Јуроњуз Србија.