СЕЋАЊЕ НА СВЕТЕ АНИКИТУ И ФОТИЈА Због вере су прошли кроз незамисливе муке ЊИХОВА ТЕЛА ИЗАШЛА СУ ИЗ УЖАРЕНЕ ПЕЋИ НЕТАКНУТА

Овај празник, који пада у време строгог Госпојинског поста, прилика је за духовно преиспитивање и подсећање на темељне хришћанске врлине.

Њихово страдање везује се за Никомедију (у данашњој Турској) и мрачно доба владавине римског цара Диоклецијана, владара познатог по немилосрдном искорењивању хришћанства.

Свети Аникита био је један од угледних градских достојанственика и заповедника. Његов подвиг огледа се у томе што није желео да ћути пред неправдом – храбро је иступио и јавно осудио цара због постављања страшних справа за мучење хришћана на градском тргу.

Свети Фотије био је Аникитин синовац. Инспирисан стричевом непоколебљивошћу у тренуцима када му је прећено смрћу, Фотије је изашао пред цара, загрлио стрица и изјавио да су пагански идоли ништавни, придруживши му се тако у страдању.

Према црквеном предању, цар Диоклецијан је наредио да се обојица баце на тешке муке. Преживели су нападе лавова, тамновање, кључало олово и ужарене пећи, остајући неозлеђени захваљујући божанској заштити. Ово чудо навело је многе присутне пагане да и сами пређу у хришћанство. На крају су, након вишегодишњег мучења, добровољно ушавши у ужарену пећ, предали своје душе Господу око 305. године. Њихова тела су потом извађена из ватре потпуно нетакнута.

"Прича о Аникити и Фотију у црквеном календару није само историјски подсетник на прогоне, већ ванвременски симбол храбрости да се иступи против тираније и заштити сопствена вера, па и по цену живота."

Како се овај празник обележава у сусрет једном од највећих празника, Великој Госпојини (28. августа), верницима се саветује умножавање молитве, праштања и милосрђа. У народу је обичај да се на овај дан верници посебно моле за исцељење од болести, превазилажење животних препрека и заштиту породице, узимајући ове храбре мученике као небеске покровитеље и чуваре од сваког зла.

Telegraf.rs