СРПСКА СВЕТИЊА УЛАЗИ У НАЈВЕЋУ ОБНОВУ ДО САДА Стижу милиони за бедеме, куле, трпезарију и нова истраживања Манасије

Том приликом Селаковић је истакао да је након данашњег уговора за потребе конзервације и презентације манастирског комплекса, заједно са средствима које је Министарство културе пренело децембру прошле године, држава Манасији обезбедила 553.600.000 динара у претходних девет месеци. 

"Манасија је 'лабудова песма' српске средњовековне културе, уметности и архитектуре а следећу годину, годину Светог деспота Стефана Лазаревића, дочекаће у великој обнови, највећој до сада. Посебно желим да захвалим на несебичној и великој подршци председнику Републике који је стао иза овог пројекта и подржао Министарство културе, председниковом саветнику Милошу Вучевићу који је, као председник Владе, пружио озбиљну подршку реализацији овог пројекта али и Министарству и министру финансија", рекао је министар Селаковић.

Министар је навео  да ће овогодишњих 463.900.000 хиљада динара бити уложено у обнову манастирске трпезарије, најмонументалније трпезарије у Српској православној цркви на територији Србије, потом у обнову и реконструкцију манастирских бедема и кула, али и у нова археолошка испитивања на локалитетима који до сада нису истраживани.

"У трогодишњем програму од националног значаја, рестаурација, конзервација и презентација манастира Манасија представља једну од највећих инвестиција у очување српског непокретног културног наслеђа. Са средствима која ћемо пренети у наредној години, држава ће у Манасију уложити укупно милијарду и 46 милиона динара. Ово је највећи појединачни износ који је у неко културно добро на територији Републике Србије наша држава уложила  у претходних неколико деценија. Колика  је размера ових улагања, говори један пример да је до 2025, односно  у 17 година, држава  Манасији пренела  34 пута мање новца него у овом трогодишњем периоду", нагласио је Селаковић. 

Према његовим речима, држава улагањима у манастирски комплекс жели да спремно  дочека 2027. годину.

"У тој 2027. години српски род обележиће 650 година од рођења и 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића, сина великомученика косовског кнеза Лазара и кнегиње Милице, српског деспота, великог витеза Змајевог реда, великог градитеља, великог писца“, појаснио је Селаковић и подсетио да је, између осталог, Стефан Лазаревић иза себе оставио „Слово љубве“, "Запис на косовском мраморном стубу" али и да је творац Закона о рудницима и Статута града Новог Брда.