ЧУВЕНА СРПСКА ТЕНИСЕРКА ЈЕЛЕНА ЈАНКОВИЋ: "Бићу амбасадор Експо са љубављу и поносом као што сам и играла за Србију"

Потрудићу се да на достојанствен начин и с љубављу представим своју земљу на најбољи могући начин, као што сам то радила све ове године током каријере, рекла је чувена српска тенисерка Јелена Јанковић.

У интервјуу за Танјуг некада најбоља тенисерка света и освајачица бројних титула присетила се најважнијих момената у каријери, открила које би мечеве поновила, али и на шта је посебно поносна.

"Као што сам са поносом и са великом љубављу бранила боје своје земље, тако ћу се и овога пута потрудити да кроз своје искуство допринесем овој изложби и промоцији Србије", истакла је Јанковић.

Каријеру је почела у Црвеној звезди, била је најбоља спортисткиња СД црвено-белих 2004, а 2008. годину завршила је као светска број 1 на ВТА листи, односно шампионка света, а исте године одиграла је сјајно финале УС Опена против Серене Вилијамс и четвртфинале Олимпијских игара у Пекингу против Динаре Сафине.

Са ФЕД селекцијом Србије стигла је до финала 2012. године, где је Чешка у Прагу узела трофеј.

"Постоји жал што нисмо успели, велики сам патриота и обожавала сам да играм за репрезентацију, да носим дрес своје земље, заставу. И била сам, увек, онако, јако, мотивисана. И у каквим год стањима сам била, и повређена и здрава, за мене ништа није представљало проблем, већ сам из душе, из срца, играла за своју земљу. Дошли смо до финала и нажалост, смо поклекли на крају, али ипак сам поносна и на себе и на своје саиграчице".

Четири године раније, 11. августа 2008. постала је светска "број 1" у јакој конкуренцији Серене и Венус Вилијамс, Ане Ивановић, Светлане Кузњецове, Динаре Сафине, Петре Квитове, а потом је одиграла чувено финале у Њујорку са Сереном у којем је пропустила четири сет лопте.

"Имала сам велику, шансу да освојим УС Опен. Нажалост, детаљи су одлучили. Можда моја брзоплетост и тај неки притисак који сам можда вршила у том тренутку на себе или велика жеља да победим. Можда у неком тренутку и пад концентрације. Заправо у врхунском спорту, на том највишем нивоу, детаљи, ситнице одлучују. Нажалост, нисам успела, али сам освојила титулу у микс дублу на Вимблдону са Џејмијем Марејем, освојила сам у јуниорској конкуренцији Аустралијан Опен. Тако да ја имам грен слемове, али, оно најлепше што остаје је понос што сам представљала земљу, што сам дала увек свој максимум, што сам се борила часно и поштено. И то бих исто волела да пренесем младима, да верују у себе, да су успеси могући и да могу да постигну нешто велико и ако долазе из мале земље. Освајање микс дубла је био јако велики успех, а заправо нисам дубл играч. И то је још фасцинантније, што сам успела да освојим такву титулу, јер сам заправо сингл играч и ту се најбоље сналазим и ту најбоље сарађујем сама са собом", нагласила је Јелена.

"Оно што је мени посебно, нису чак ти ни турнири, него љубав према спорту, љубав према земљи и оно што сам ја остварила бити број 1 на свету. Освојити један турнир, многи су освајали грен слемове, али их је мало који су постали прваци света. А ја сам, не само што сам постала првакиња света, већ сам завршила 2008. годину као најбоља тенисерка света, што је за мене остварење мог дечијег сна. Једноставно је вредело, сав тај труд, одрицање, проливен зној и крв, да дођем до таквог успеха".

Јанковићева се осврнула и на велике преокрете у њеним мечевима због чега су је прозвали "Краљица драме".

"Искрена да будем, моји мечеви су често знали да буду драматични. И људи који имају слабо срце није требало да гледају моје мечеве, јер знам колико су ме критиковали: "Јао, појела си ми живце", "Шта си ми све урадила". Јер људи су волели да ме гледају, да ме подржавају. А ја сам стварно имала пуно тих осцилација током игре. Можда у неким тренуцима нисам била физички најспремнија, јер су ме пратиле повреде. Имала сам веома тешку повреду леђа која ме је мучила и због које сам чак прекинула каријеру, али сам ја сам се борила менталном снагом и жељом за победом, успевала. И зато су многи мислили: "Она побеђује када меч што дуже траје. Заправо, то није био случај, већ бих ја радије победила у, онако, лагано, у два сета и да се одморим".

На питање када би могла да понови један меч Јелена је рекла да би поновила три.

"Поновила бих меч са Сереном, као што сам већ рекла, ту су детаљи одлучили. Имала сам велику шансу, наравно финале ФЕД купа и још један меч кад сам била млада, моје прво полуфинале УС Опена, 2006, против Жастин Енан. Имала сам сет, 4:2 и 40:15. Већ сам себе видела у финалу, почела сам да се радујем у себи, а заправо је требало само да останем у моменту и да приведем меч крају, а онда да се радујем како доликује. Мене су обузеле емоције и мањак искуства у том моменту".

Јанковићева већ пет година живи породични живот, удала се, добила ћеркицу, али како каже увек користи прилику да пружи подршку младим тенисерима, што ће радити и као амбасадор Експо.

"Потрудићу се да охрабрим младе да верују у себе и да сањају велике снове, да је све могуће постићи ако вредно радите, усавршавате се, улажете у своје знање, у своје вештине. Иако долазимо из мале земље која нема услове који се могу упоредити са условима у другим земљама, али да уз нашу борбеност, веру, јачину, менталну снагу, можемо да освојимо свет. И ово ме јако радује, ова прилика што Експо, долази код нас, да ми покажемо најлепше лице Србије, наше шампионе, наш таленат, наше научнике, уметнике, наше гостопримство и велико срце".

Јелена је током каријере била међу најомиљенијим тенисерка од стране публике, од Аустралије преко Кине до Њујорка.

"Можда зато што сам била аутентична и искрена у својим емоцијама. Ја сам то што јесам, са свим врлинама и манама. Ја сам жив човек. И показујем у моменту и на терену оно што осећам. И можда су то могли људи да осете.Ту није било никада никакве глуме. То је увек била најискренија емоција. Чак сам и, да бих искалила и свој бес и своју фрустрацију, понекад и, онако и опсовала, али то је људски".

За крај, Јанковићева је рекла да тренутно не прати тенис колико би волела.

"Највише гледам Новака и навијам за њега, али гледам када ми време допусти, наравно, јер ја сам мајка и имам пуно обавеза и није лако све то ускладити. Мислим да је тенис као професионални спорт јако тежак, поготово за жене, јер је јако тешко задржати константност, трајати годинама. Моја генерација је то успевала, али није било лако. Борите се сами са собом, нема ко да вас замени. И кад се осећате лоше и кад се осећате добро, кад сте расположени, шта год да се дешава у вашем животу, ви морате то да оставите са стране. Кад изађете на терен да се фокусирате искључиво на оно што радите и одрадите посао како треба. Лако је причати, говорити о томе, али у пракси је јако тешко. И зато су ти који су успели велики шампиони", закључила је Јелена Јанковић.