ЈЕДАН ОД 5.000 УЧЕНИКА НА ЛЕДОЛОМЦУ ЗНАЊА
БЕОГРАДСКИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ (16) НА СЕВЕРНОМ ПОЛУ ЗАВИЈОРИО СРПСКОМ ЗАСТАВОМ „Сваки корак је као да ходаш по Месецу“
Пут до Северног пола износио је преко 5.000 километара, а сам боравак захтевао је опрему за температуре испод нуле, чак и током лета. Кроз такмичење, које је укључивало тестове из нуклеарне физике и израду видео-презентације, Виктор је изабран међу 5.000 ученика из 22 земље.
Раздаљина између Београда и Северног пола износи 5.024 километра. Тај пут прешао је Виктор Франолић, ученик Шесте београдске гимназије, који је као представник Србије учествовао у међународној научно-образовној експедицији "Ледоломац: знање". У конкуренцији око 5.000 ученика из 22 земље стигао је до финала пројекта и добио прилику да отпутује на сам врх планете и тако постане први ученик из Србије који је закорачио на тло Северног пола.
Упркос лету, температура је била око минус пет степени, прича Виктор, због чега су учесници морали да буду добро опремљени – добили су јакне, прслуке и мајице, а носили су зимске чизме, топле чарапе и више слојева одеће.
На мајици коју је донео са путовања остали су потписи учесника из различитих земаља, капетана брода, организатора и ментора – успомена на људе са којима је провео експедицију.
Од нуклеарне физике до видео-презентације
За пројекат је сазнао преко оца, а кроз све фазе такмичења пролазио је самостално. За међународне учеснике избор је био подељен у три корака.
"Први корак је 30 питања на тему нуклеарне физике. Лакша су питања, није ништа претешко", објаснио је Виктор.
Потом су уследила три вебинара и нови сетови питања, док је у финалу задатак био да направи видео-презентацију о томе како нуклеарна технологија може позитивно да утиче на будућност света.
"Сваки корак који се направи је осећај као да ходаш по Месецу"
Када је после дугог пута коначно стигао на Северни пол, каже да је осећај било готово немогуће описати.
"Кад се уживо налазиш на врху планете, заиста је осећај другачији. Сваки корак који се направи је осећај као да ходаш по Месецу", наглашава гимназијалац.
Ипак, најснажнији утисак на њега нису оставили само лед и необичан пејзаж, већ људи које је упознао. Са учесницима из иностранства и пријатељима из Русије и даље је у редовном контакту.
"Када сам стигао, прво сам се сетио целог пута, како сам уопште стигао дотле. И заиста сам био поносан на себе. Рекао сам себи: ‘Ово нема шансе да икад заборавим’“, истакао је Виктор.
Наука, плес и истраживања на врху планете
Експедиција није била само путовање. На броду су организована предавања научника, а главне теме биле су развој нуклеарне технологије, ледоломци и развој Северног морског пута за транспорт робе. Учесници су слушали и предавања из морске биологије и биологије људског тела, али су имали и часове народних плесова.
Научници су током експедиције спроводили и истраживања. На Северном полу постављен је уређај за прикупљање података из атмосфере, док је током путовања коришћена и летелица за снимање и прикупљање података.
Виктор похађа ИТ смер у Шестој београдској гимназији и каже да своју будућност пре свега види у програмирању и рачунарима, али да му је и нуклеарна технологија веома занимљива област за истраживање.
На питање шта би саветовао некоме ко се спрема за Северни пол, Виктор наводи три ствари које су посебно важне – камера којом ће сачувати јединствене тренутке, сувенир или део традиционалне одеће којим ће представити земљу из које долази и, неизоставно, топла одећа.
Научно-просветитељска експедиција "Ледоломац знања", коју је организовала руска државна корпорација Росатом, завршила је десетодневну арктичку пловидбу на рути Мурманск – Северни пол – Земља Франца Јозефа – Мурманск, а међу учесницима је био и средњошколац из Србије, пренео је данас портал Нуклеарна перспектива.
На палуби нуклеарног ледоломца "50 година Победе" окупили су се талентовани млади истраживачи, ученици и студенти узраста од 14 до 16 година из 22 земље широм света, међу којима су били Вијетнам, Бразил, Узбекистан, Индија, Кина, Мађарска, Јужноафричка Република и Србија.
"Потпуно је невероватан осећај схватити да сам први ученик из Србије који се нашао на Северном полу. Када сам држао заставу Србије на Полу, осећао сам огроман понос и одговорност", изјавио је млади средњошколац по повратку у Мурманск.