СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА НОВУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ Министар Вук Станковић открио колико првака креће у школу од 1. септембра

Станковић је за Радио Београд рекао да Министарство настоји да просвету учини приступачном и да обезбеди једнаке шансе за свако дете и додао да је у том духу систем прилагођен деци са посебним потребама кроз афирмативне мере, док се уџбеници штампају на осам језика националних мањина, чиме се огледа мултикултурни карактер српског друштва.

Министар је изнео податак да 97 одсто буџета просвете одлази на зараде запослених, због чега су слободни простори за инвестиције у инфраструктуру и дигитализацију ограничени, али да држава води рачуна о материјалном статусу преко 100 хиљада запослених у основном, средњем и високом образовању.

Навео је да је почетна плата наставника у основном и средњем образовању, без радног стажа, око 114.000 динара, што је готово изједначено са просечним личним дохотком у Србији.

Са радним стажом и разредним старешинством, како је прецизирао, плата може бити и преко 135.000 динара, док се плате редовних професора на појединим факултетима у Београду крећу између 4.000 и 5.000 евра, не рачунајући приходе од пројеката и сарадње са привредом.

„Јесмо побољшали значајно материјални положај просветних радника. Парадоксално је да је то било у години када је просветни систем био на коленима. Кад сам преузео дужност, 20 одсто школа у Србији није радило у режиму 45 минута“, нагласио је Станковић.

Он је рекао да даљи раст зарада зависи од макроекономских кретања, опрезније фискалне политике услед глобалних шокова и енергетске стабилности, али да држава у датим околностима максимално брине о социјалној компоненти.

Министар је нагласио да се економски напредак и глобална конкурентност могу градити искључиво кроз знање и вештине њених грађана.

„Ми просто новац морамо да направимо сопственом памећу и сопственим вештинама. И најбољи начин на који припремамо људе за тржиште, не само за тржиште, него уопште за савремени свет, је да их што боље едукујемо. Зато улагање у образовање није трошак, него претпоставка неког будућег развоја“, поручио је Станковић.

Анализирајући претходни период и дешавања на универзитетима и школама, министар је коментарисао оптужбе дела јавности да су радници у просвети добијали отказе из политичких разлога, и нагласио да су све мере предузете искључиво у складу са законима и административним процедурама.

Навео је да је на основу налаза инспекције, 25 директора школа у Србији разрешено дужности због кршења правила управљања.

Станковић је истакао да није било масовних отказа једностраним актима министарства, већ да се радило о непродужавању уговора на одређено време онима који су учествовали у блокадама и обуставама наставе.

„То сад што је неко блокирао наставу, а није држао наставу, а био запослен као наставник, па који је интерес директора кад му истекне уговор да га продужи за следећу годину? Ко би ангажовао, рецимо, радника у пекари који не меси хлеб, него се бави политиком у време кад треба да меси хлеб да би продао то купцима? Па нико жив то не би урадио“, сматра Станковић.

Он је рекао да Министарство просвете остаје чврсто посвећено идеји оснивања нових високошколских установа које ће се бавити проучавањем српске традиције, културе и језика, упркос постојању одређених политичко-правних спорова и отпора у делу јавности. 

Реч је о Факултету српских студија у Нишу и Универзитету Свети Сава.

„Као што видите, постоји нешто што је невероватно, а то је да у Србији постоји отпор проучавању српске традиције, културе, језика и историје... Докле год имам снаге да се борим за тако нешто, ја ћу се борити за реафирмацију улоге Српске православне цркве у образовном систему ове земље“, поручио је Станковић.

Он је оценио да су критике и отпори оваквим идејама долазили из кругова које је означио као „глобалистички настројене центре моћи“, наглашавајући да се у другим европским земљама, попут Хрватске, овакви идентитетски факултети подразумевају без унутрашњих оспоравања.

Станковић је рекао да се израда нових уџбеника од националног значаја планира за школсу 2027/2027. годину и навео да је циљ уклањање историјских фалсификата и креирање уџбеника који се темеље на чистим чињеницама.

„Ми заправо желимо да добијемо историју утемељену на чињеницама, која ће стварати - директно или индиректно, осећај припадности нацији којој припадате својим рођењем. И ми не желимо да то буде само осећај припадности српској нацији, него и другим нацијама, јер ми смо мултикултурно друштво“, истакао је он.

Тумачећи стање у високом образовању и недавни пад Београдског универзитета на престижној Шангајској листи, министар је указао на шири контекст и атмосферу која је владала у академској заједници.

Подсетио је да је највећи успех Београдски универзитет забележио 2017. године, када се налазио између 200. и 300. места.

Одговарајући на питање да ли је пад логична последица блокада и системских потреса на универзитетима, министар је потврдио да нестабилности и унутрашњи конфликти директно утичу на углед и рад високошколских установа.

Поводом дискусија о могућности да престижни страни универзитети отворе своје лиценциране филијале у Србији, министар је истакао да увођење конкуренције представља основни покретач напретка и побољшања квалитета образовне понуде.

„Ако ви имате монопол, ви не морате ништа да усавршавате. Ако немате монопол, ви сте принуђени због тога што постоји неко други с којим се такмичите на то да напредујете. У принципу, ја нисам видео ни један део друштва који није напредовао уколико није усвојио начело конкуренције“, поручио је Станковић.

Додао је и да страни универзитети треба да прођу идентичан процес акредитације као и домаће установе.

Станковић је упозорио на забрињавајући тренд опадајућег броја студената на кључним наставничким смеровима, истакавши пример Факултета за физику где су се у прву годину, на наставнички смер, уписала само два студента.

Слични изазови, како је додао, присутни су и на хемији, географији, историји и биологији.

Станковић је нагласио да је кључ будућег развоја Србије улагање у људски капитал, дигитализацију и трансфер савремених технологија из области вештачке интелигенције и роботике.

Министар је потврдио да држава, упркос бројним изазовима, наставља са великим инвестиционим циклусом на територији целе Србије.

Планирани радови, како је рекао, обухватају реконструкцију и изградњу нових објеката основних и средњих школа, као и вртића, набавку савремене опреме за унапређење дигиталног учења и спровођење специјализованих обука за наставни кадар ради примене савремених технологија и вештачке интелигенције у образовном процесу.