ЗАПОСЛЕНА ОТКРИЛА ВЕЛИКУ ТАЈНУ СЕКОНД ХЕНД РАДЊИ Ове ствари заобилази у широком луку

Неки се питају одакле одећа долази, колико је безбедна за ношење и шта се све може пронаћи међу хиљадама комада који свакодневно завршавају на полицама таквих продавница. Међутим, за запослене који тамо раде реч је о читавом засебном свету, са сопственим правилима, начинима набавке и понеким правим малим благом.

Њихово искуство руши неке од најраспрострањенијих митова о половној одећи, али истовремено показује да постоје одређене категорије производа према којима ипак треба бити посебно опрезан.

Одакле заправо долази одећа из секонд хенд продавница?

Један од најчешћих страхова купаца јесте претпоставка да се на полицама секонд хенд продавница углавном налази одећа преминулих особа. Међутим, према искуствима запослених и начину на који функционише трговина половним текстилом, већина робе има сасвим другачије порекло.

Велики део половне одеће долази из европских земаља, у којима је систем прикупљања и збрињавања вишка текстила организован другачије него што многи замишљају.

Један од главних извора су специјализовани центри за сортирање. У такве центре допрема се садржај контејнера намењених хуманитарним донацијама, у које становници бројних западноевропских земаља одлажу одећу коју више не желе или не користе.

Међутим, није сва прикупљена одећа намењена директној хуманитарној помоћи. Само мањи део прикупљеног текстила заврши код особа којима је помоћ првобитно намењена, док се остатак сортира и припрема за даљу продају.

Одећа се затим може паковати у велике бале, тешке између 300 и 500 килограма, након чега се продаје на велико као половна, односно секундарна текстилна сировина и дистрибуира на различита тржишта широм света.

Управо тим путем велики број комада на крају може завршити и у секонд хенд продавницама.

На полицама се могу наћи и потпуно нови комади

Други важан извор робе чине артикли који нису продати у великим ланцима модних продавница. То могу бити комади из претходних колекција, одећа са мањим фабричким недостацима, али и производи које су купци вратили трговцима.

Понекад је реч о готово неприметним грешкама, попут неправилно ушивеног џепа или благо неуједначеног шава. Такви недостаци не морају нужно да утичу на функционалност одеће, али због њих поједини артикли више не могу бити продати у редовној малопродаји.

У неким државама постоје прописи који ограничавају или забрањују уништавање непродате одеће, због чега трговци такву робу могу преусмерити према другим каналима продаје. У таквим случајевима често је исплативије продати одећу по знатно нижој цени него је збринути као отпад.

Зато се међу половном одећом могу пронаћи и готово нови, па чак и потпуно нови комади са етикетама, што је један од разлога због којих многи купци редовно обилазе такве продавнице.

Запослена открила шта је за њу апсолутни табу

Иако секонд хенд продавнице могу бити место на којем се могу пронаћи квалитетни и повољни комади, постоје одређене ствари које запослени, на основу сопственог искуства, не би купили за себе нити препоручили другим купцима.

Посебно се издвајају половни доњи веш и купаћи костими.

„Ово је табу број један. Није реч само о хигијени, већ и о немогућности потпуне дезинфекције у кућним условима. Тканина доњег веша и купаћих костима долази у директан контакт са телом и, иако је ризик мали, ипак постоји. Уштеда овде једноставно није вредна потенцијалних здравствених проблема“, тврди запослена која већ седам година ради у секонд хенд продавници.

Према њеном мишљењу, код таквих комада није проблем само њихово претходно коришћење, већ и чињеница да се у кућним условима не може увек са сигурношћу проценити колико је одређени предмет могуће темељно очистити и дезинфиковати.

Посебан опрез препоручује и код обуће

Запослена упозорава и на обућу која је већ знатно прилагођена стопалу претходног власника.

„Посебно је ризична обућа која је већ разгажена према туђем стопалу. Може пореметити природну биомеханику стопала новог власника, изазвати болове у ногама и леђима, па чак и довести до неправилног хода. Гљивичне споре у порозној унутрашњој постави могу преживети чак и након дезинфекције“, тврди.

Према њеном искуству, код куповине половне обуће није важно гледати само њен спољашњи изглед. Ципеле могу изгледати очувано, али њихова унутрашња структура и начин на који се обликовала током ношења могу бити прилагођени претходном власнику.

Одећу за бебе до годину дана радије би купила нову

На списку ствари које запослена лично не би куповала половне налази се и одећа за бебе млађе од годину дана.

„Кожа новорођенчета изузетно је осетљива. Чак и након темељног прања, у тканини могу остати трагови детерџената, омекшивача или микрочестице које могу изазвати алергију или иритацију. Бодићи, бенкице и капице ствари су које је паметније куповати нове“, тврди.

Због осетљивости коже новорођенчади, сматра да је код таквих производа сигурније одабрати нову одећу и притом имати потпунију контролу над начином на који је први пут опрана и којим је средствима третирана.

Ако осетите овај мирис, будите опрезни

Један детаљ запослена посебно истиче као могући знак упозорења приликом куповине половне одеће – мирис.

„Ако комад мирише на буђ, влагу, јак дезодоранс или устајалост, то је јасан знак упозорења. Мирис буђи може значити да се у тканини налазе гљивице које могу бити проблематичне за дисајне путеве. Јак хемијски мирис често указује на покушај прикривања других, непријатнијих мириса“, закључила је.

Секонд хенд продавнице тако нису нужно мрачна места препуна одеће непознатог порекла, како их многи замишљају. Иза њихових полица налази се сложен систем прикупљања, сортирања и даље дистрибуције текстила, а међу половним комадима могу се пронаћи одећа из хуманитарних контејнера, непродати артикли из модних продавница, комади из старијих колекција, производи са мањим фабричким недостацима и роба коју су купци вратили.

Истовремено, искуство запослених показује да повољна куповина ипак захтева одређену дозу опреза. Док се међу полицама могу пронаћи квалитетни и готово нови комади по знатно нижим ценама, посебну пажњу треба посветити хигијени, стању материјала, обући која је већ прилагођена туђем стопалу, као и непријатним мирисима који могу бити знак да је одећа била изложена влази или неправилно складиштена.

Другим речима, секонд хенд може бити место за проналазак правог малог блага, али само ако купац пажљиво прегледа оно што купује и зна које је комаде, према искуству људи који свакодневно раде са половном одећом, можда ипак боље оставити на полици.

Каматица