ИМА ПОСЛА, КО ХОЋЕ ДА РАДИ Србија кубури са радницима у бројним занимањима, ово је списак дефицитарних послова по регионима НСЗ НЕ ЗНА КОЛИКО СТРАНАЦА РАДИ У СРБИЈИ

Национална служба за запошљавање (НСЗ) за "Блиц Бизни"с открива који профили су тренутно најтраженији, како се потребе разликују по регионима и која би занимања могла да буду посебно тражена у наредним годинама. 

Недостатак радне снаге већ дуже представља један од изазова домаћег тржишта рада, док се послодавци у појединим делатностима све теже ослањају искључиво на домаћу радну снагу. Због тога се све чешће ангажују и страни радници, посебно на пословима за које нема довољно заинтересованих кандидата у Србији. 

О томе је недавно говорио и председник Србије Александар Вучић: "На којем год смо месту били, у којој год фабрици, исто је. Свуда је проблем, све мање радника, све више ћемо морати да увозимо радника, и све више дозвола радних морамо да издајемо", рекао је председник Вучић. 

Од зидара и возача до лекара и медицинских сестара

Међу најтраженијим занимањима у грађевинарству су зидари, тесари, армирачи, керамичари, фасадери и молери-фарбари. Послодавци траже и руковаоце једноставним грађевинским машинама и грађевинске техничаре. 

У области машинства и обраде метала тражени су бравари, заваривачи и машински техничари, док су у саобраћају потребни возачи тешких теретних возила и аутобуса. 

На тржишту недостају и лекари специјалисти и медицинске сестре, а тражени су електроинсталатери, књиговође, благајници, оператери у производњи и на ЦНЦ машинама, као и магационери, посебно они који знају да управљају виљушкаром. 

Подаци о пријављеним потребама за запошљавањем показују да се тражени профили разликују и у зависности од дела Србије. 

У Београду програмери и грађевинци, у Војводини и радници на плантажама

У Београдском региону траже се чистачи просторија, програмери, помоћни радници у кухињи, курири, радници у трговини, магационери, тесари и достављачи. Међу пријављеним потребама су и крупијеи, армирачи, кувари, продавци, зидари, стручњаци за развој софтвера, грађевински радници, возачи аутобуса и конобари.

У Војводини су тражени радници у индустрији и прехрамбеној производњи, оператери на аутоматизованим производним линијама, радници у нискоградњи и високоградњи, продавци, курири и возачи камиона. 

На листи се налазе и радници на плантажама, берачи воћа, поврћа, шумских плодова и лековитог биља, помоћници зидара и заваривача, кувари, магационери и радници у преради дрвета. 

У Шумадији и Западној Србији траже се електромонтерски оператери, бравари, шивачи, радници у индустрији, монтери делова за аутомобиле и камионе, ауто-механичари, магационери, виљушкаристи и тесари. Потребни су и кувари, радници у прехрамбеној индустрији и информатичари. 

У Јужној и Источној Србији међу траженим профилима налазе се продавци, механичари за рударске машине, конобари, кувари, електромеханичари, заваривачи-бравари, магационери, машински инжењери и оператери на аутоматизованим производним линијама.

На Косову и Метохији пријављене су потребе за васпитачима предшколске деце, медицинским сестрама, лекарима, стоматолозима, фармацеутима, физиотерапеутима, правницима, економистима, архиварима и фризерима. 

Ко издаје дозволе страним радницима

Када је реч о страним радницима, НСЗ учествује у поступку издавања јединствене дозволе, односно визе за дужи боравак по основу запошљавања, дајући процену испуњености услова за запошљавање, посебне случајеве запошљавања и самозапошљавање странаца.

Коначну одлуку по захтеву за издавање јединствене дозволе доноси Министарство унутрашњих послова, док је за визе надлежно Министарство спољних послова. НСЗ због тога не располаже коначним подацима о томе колико је страних држављана тренутно ангажовано на тржишту рада у Србији. 

НСЗ нема ни податке према траженим критеријумима о тренутној потражњи за сезонским радницима у пољопривреди, угоститељству и туризму. 

Када је реч о будућности тржишта рада, очекује се да ће већина занимања која су сада тражена остати потребна и у наредном периоду. Познавање алата вештачке интелигенције и њихових могућности могло би да представља све већу предност приликом запошљавања, као и знања из дигиталног маркетинга. 

Међу перспективним занимањима издвајају се стручњаци за индустријску технику и роботику, финансије и сајбер безбедност, аналитичари података, стручњаци за управљање ризицима, неговатељи и терапеути, инжењери за обновљиве изворе енергије, медицински техничари, као и стручњаци за образовање на даљину и управљање климатском адаптацијом и отпадом.

(Blic.rs)